Посвећено годишњици упокојења митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића
Први пут пишем уочи Петковдана. Мисли навиру, сјећања се таласају као плима на бистром видику плавог мора. Поглед на пучину коју видим упућује ми у мисаоне прозоре онај упитник из кога никако да изроне човјек и тварца људског смисла и постојања. Тајновидац је родио Јасновидца и питање како ли је тамо гдје га не видимо а знамо да је ту, у наручју Божјем, Онај изданак Радовића који је васкрсао Црну Гору? Морачник Светигоре или Светигорски Живоносник који сад из близине Господње брани и напаја мир и непоколебљивост свијета, човјека и светих божјих цркава.
Није случајно архимандрит Рафаел Карелин записао да је од Благовијести до Божића пуних девет мјесеци земнога календара. Читаоцу обично промичу неупадљиве реченице и јасни знакови поред пута, па онда овакве стихире великих духовника произнесу дубоку потребу за неизрецивим размишљањем над тајнама времена и вјечности.
Од тог Божића 1938. године витлејемска звијезда сија над Барама Радовића и Морачом. Луча упаљена Одозго прелетјела је првим дјетињим плачом према Светигори, а затим се зауставила у куту фрескописа пророка Илије и гаврана хранитеља. Како је стасавао и растао отрзао се све више и више од црвене звијезде, закрштавао просторе и од времена правио христолико историјско опомињање и предсказање тајни будућег надолазећег недореченика.
Преко Београда кренула је та витлејемска зажижница према Паризу, Берну и Риму да спозна на источни начин тајинства западног рационализма. Епску поезију и филологију као одојче је варио у врлетној Морачи-једноименику за гору и воду. Он је постао њен Дух и над водама и горама свијета зидао је пелцер завичајне музике и химнологије Виших свјетова и Царства Небеског. Света Гора му је освијетлила Светигору, а Светигора му је вратила ону причу о проношењу поред кивота светог Василија Острошког док је био у мајчиној утроби.
Кад је Банат замијенио Цетињем, а столицу Теодора Вршачког троном Светог Петра Цетињског почела је да куља из лубине народа и његовог срца она дуго скривана тајна- да ли је стамени и достојни митрополит Амфилохије пророк Илија црногорског усуда или гавран хранитељ несхваћеног пророка и озлопуталог разореног народа. Почео је да мири непомирену крв, затвара братоубилачке вулкане, разара иеологије, помјера границе, премјешта брда, зида храмове, васкрсава умрлу наду и буди усахлу вјеру Црне Горе и Брда. Јустиновац, безмолвник, исихаста, монах, патролог свих неисписаних патрологија, васељенски епископ без упоредника, чувар бројних невидљивих тајни које је сакрио од свих ,сада заступа робље изведено из фараоновог ропства и учи га како наставити путем оба Завјета. Из тишине провијавају његова распета косовско метохијска стихира и цар Лазар као један од три столпа на којима броди и остварује статику народ кога вјековима растачу силници овог свијета. Чује се понављање ријечи аве Јустина да је бдење над једном душом вредније него бдење над свим космосима и свјетовима… Ко је претрпио Црногорце и Црну Гору има један кутак на парчету Неба сликаном за одабране.
Ако би се иконом могао описати његов живот онда би Михаил Гоброн Сабињин морао бити њен иконограф. Простор за Храм Христовог Васкрсења и Храм Светог Владимира вајале би оне силе које су „ Славу Грузијске Цркве“ одјенуле у вјекове иза,данас и испред свих нас.
Ова година без њега на земљи показала је да је Амфилохије могао бити Мојсеј, Илија, Павле, Петар, Атанасије… али је увијек био и остао Амфилохије.
Ко вјерује чуће да се слика рождества, над родним мјестом, уцрта на небу као жиг живота проживљеног на сирачкој црници и студеној ледини. Литије ће се тек испитивати и докучивати, а Ловћенски Тајновидац са стрицем свецем обзнаниће кратковидој раји дубине Промисла и тајну Божијег допуштења.
Кратак осврт на дванаест мјесеци показује тајну вјечности и непролазности. Тајна за ову сензибилност почива у срцу. У Крипти шуме Света Гора и Светигора, Морача и Јордан, Атина и Рим и Христос посреди свега.
За Вјечност уписница и исписница јесте сама Вјечност. Зато никад неће ни проћи Небески Источник Морачке Христове Воде…
