Специјалне олакшице, повлашћени порески режим као што је ослобађење од ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала за производњу робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала довољан су мотив за оснивање слободних зона у Републици Српској.
Велика погодност пословања је и та што је увоз и извоз робе у зону неограничен. Роба која се из зоне увезе на домаће тржиште подљеже режиму увоза стране робе. Послодавцима унутар слободне зоне омогућен је закуп пословних просторија, радионица, складишта, такође, под повољним условима.
У Републици Српској постоји све већа заинтересованост локалних заједница и привредних субјеката за формирање слободних зона, због чега су власти активно кренуле у реализацију овог циља. Наиме, Влада Српске је Почетком године усвојила нови Закон о слободним зонама Републике Српске, а потом и пратеће подзаконске акате. Циљ новог закона је да се област слободних зона прецизира, иновира и доради, а намјера је била и да се овај инструмент економске политике и додатно промовише.
Као је истакнуто из Министарства привреде и предузетништва Републике Српске тренутно се ради на томе да омогући ослобађање плаћања ПДВ-а на енергенте што ће у великој мјери допринијети ефикаснијем функционисању слободних зона.
Да су слободне зоне развојна шанса за нашу привреду и покретач укупног економског развоја, препознале су и локалне заједнице. Свјесне су да ће њихово оснивање значити нове инвестиције, нова радна мјеста, те повећати обим спољнотрговинске размјене. Отварање прве слободне зоне у Републици Српској ускоро је планирано у Требињу. Поједине јединице локалне самоуправе као што су Соколац, Градишка, Приједор, Зворник, Братунац, Власеница и Шамац, такође су препознале значај овог инструмента за привлачење нових инвестиција и исказале интерес за слободне зоне, у смислу формирања нових или прерастањем постојећих пословних зона у слободне.
Прва слободна зона у Требињу
Повољан географски положај Требина, односно тромеђа три државе – БиХ, Хрватске и Црне Горе и раскрсница путева којима је најкраћа веза континенталног дијела са обалом мора, те међународни гранични прелази И категорије преко којих се обавља превоз свих врсте робе, сврставају овај град као веома повољну локацију за оснивање слободне зоне.
У циљу што брже реализације овог пројекта, градоначелник Требиња Мирко Ћурић и министар финансија Републике Српске Зора Видовић усагласили су љетос да ће Влада подржати изградњу слободне зоне у том граду, која ће омогућити бржи и ефикаснији привредни развој. Ћурић је тада истакао да ће ка Влади Српске конкурисати са пројектним приједлогом будуће слободне зоне, која је планирана на 10 хектара површине, са могућношћу проширења на 100 хектара.
– Договор је да то буде приједлог пројекта до 1.000.000 КМ што ће нам бити веома значајна средства за реализацију овог важног пројекта, којим ће створити услови за отварање нових радних мјеста – навео је том приликом Ћурић.
Он је подсјетио да ће Требиње, као и у многим другим пројектима и програмима, бити прва локална заједница у Републици Српској у којој ће се формирати слободна зона, која ће омогућити бројне повластице привредницима.
Ћурић је навео да очекује да ће извођач радова на изградњи слободне зоне бити познат већ до краја године.
Преговори за улагање у слободну зону у Братунцу
Након Требиња, Братунац је друга јединица локалне самоуправе која је отишла најдаље у реализацији оснивања слободне зоне. Наиме, у непосредној близини новог моста и граничног прелаза Општина Братунац уз подршку влада Српске и Србије има у плану да изгради слободну зону. Она ће се простирати на површини од око 40 ха и биће у потпуности инфраструктурно опремљена.
Намијењена је отварању капацитета прерађивачке индустрије уз могућност да се у непосредној близини граничног прелаза, уз ријеку Дрину, изгради дио смјештајних и трговачких капацитета.
Начелник општине Братунац Срђан Ранкић спреман је да домаћим и страним инвеститорим понуди локације под веома повољним условима, као и брзу и ефикасну услугу локалне администрације.
Интересовања за проширење свог пословања у будућој слободној зони Братунац потврдило је већ неколико компанија из Србије и БиХ. Међу првима заинтересованост су потврдиле компаније Економик Гроуп из Београда, која је одлучила да у Братунцу отвори погон за производњу термоизолационих панела и запосли око 80 радника, као и Јокић – Инвест из Зворника, која ће се у Братунцу бавити производњом грађевинске галантерије, те ће запослила око 50 радника.
У току су преговори начелника општине Братунац Срђана Ранкића са неколико локалних и страних компанија из области производње обуће, дрвне и металске индустрије, као и преговори са компанијама из области туризма и трговине.
Како је за еКапију рекао шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић, на основу атрактивности локације и квалитета понуде очекује се да би капацитети слободне зоне били попуњени и изграђени у наредних четири до пет година, те да би у компанијама у истој запослење пронашло око 1.000 радника.
– Реализација програма слободне зоне за општину Братунац представља велики допринос, а посебно ће значајно утицати на останак становништва на овим просторима, што је један од примарних циљева актуелне локалне власти, Владе Републике Српске и Владе Републике Србије – истиче Цицовић.
Планови за Зворник
Колика је заинтересованост Зворника за успостављањем ове зоне потврдио је у интервјуу за еКапију градоначелник Зоран Стевановић. Према његовим ријечима, Зворник има идеалан положај на раскрсници путева и на граници са Републиком Србијом.
– Развој слободне царинске зоне као такве претпоставља привлачење људи који се баве бизнисом. Као што знамо слободна зона је најважнија привредно-политичка мјера на подручју царинских олакшица, значи да ће бити омогућено увозити стране производе без плаћања царинских обавеза, ако се ти производи или од њих произведена финална роба не увезе на национално царинско подручје. Као таква зона је саставни дио привредног простора. Сматрам да би ионако већ активно подручје око граничних прелаза на подручју Зворника постало још фреквентније и вјероватно бисмо говорили о пословима и профитима који би увелико превазилазили постојећу ситуацију. Оснивањем слободних зона ми превазилазимо препреке које се тичу инвестирања у привреду, укључујући рестриктивну политику, лоше управљање, неадекватну инфраструктуру, приступ земљи и слично.
За формирање слободне зоне у Градишци 400 ха земљишта
Важан геостратешки положај Градишке која се налази на самој граници са Хрватском, тј. Европском унијом, као и најпрометнији гранични прелаз у БиХ значајни су потенцијали за развој слободне зона.
– Гранични прелаз Градишка је стратешки на најповољнијом мјесту у Републици Српској и БиХ због чега је и најфреквентнији и покрива највећи дио потреба граничног промета са Европском унијом. Непосредно уз гранични прелаз предвидјели смо просторним планом 200 хектара земљишта за успостављање зона – слободне економске зоне и пословне зоне, а уједно, резервисано је додатних 200 хектара на истој локацији у циљу могућег проширења, односно покривања свих перспективних потреба у области успостављања зона – рекао је градоначелник Градишке Зоран Аџић за еКапију.
Додао је да планиране зоне код граничног прелаза дају изузетну шансу потенцијалним инвеститорима из неколико разлога, а прије свега због граничног прелаза са ЕУ, због повезаности аутопута Градишка-Добој и Коридора 5Ц, повезаности са аутопутем Београд–Загреб након изградње новог моста на Сави.
– Све наведено обезбјеђује јединствене пословне услове потенцијалним инвеститорима, поготово онима који су орјентисани на значајније извозно-увозне потребе – сматра Аџић.
Ускоро радови на првој слободној зони у Брчком
У Брчком би ускоро могли да крену радовина на успоставлању слободне зоне у овом граду. Љетос је потписан уговор између Владе дистрикта и компаније Студен глобал соутх еаст који се односи на успостављање прве слободне економске зоне на подручју дистрикта.
Градоначелник Брчког Есед Кадрић је том приликом рекао да очекује да ће на јесен кренути с припремом индустријске зоне и да ће почетком наредне године евидентирати нова радна мјеста на овој зони.
Илија Студен је истакао да ће конкретна изградња кренути сљедеће године, те да, осим овог, компанија активно ради на планирању још четири пројекта чија је вриједност већа од стотину милиона марака.
Слободне зоне у Србији
У Србији је тренутно активно 15 слободних зона. Активне слободне зоне у 2019. су оствариле промет од око 5 млрд ЕУР. У слободним зонама Србије послује више од 200 мултинационалних компанија са више од 37.000 запослених, док обим инвестиционих улагања у зонама у 2019. години износи 3 млрд ЕУР. Извоз робе из слободних зона се из године у годину повећава и чини више од 13% укупног извоза Србије.
Слободне зоне које тренутно послују у Србији су: СЗ Пирот, СЗ Суботица, СЗ Зрењанин, СЗ Нови Сад, ФАС СЗ Крагујевац, СЗ Шумадија (Крагујевац), СЗ Шабац, СЗ Ужице, СЗ Смедерево, СЗ Крушевац, СЗ Свилајнац, СЗ Апатин, СЗ Врање, СЗ Прибој и СЗ Београд.
