Од укупног броја преминулих у Српској током прошле године, убједљиво највише људи је умрло од кардиоваскуларних обољења, а на другом мјесту су карциноми.

Кардиоваскуларне болести лане су однијеле око 7.600, а карциноми 2.720 живота, а кад је ријеч о обољелима, највише грађана се у Српској такође лијечи од ових болести, пише Српскаинфо.

– Водећи узрок смрти у РС су болести крвотока. Од укупног броја умрлих, око 45,8 одсто преминуло је од поменутих болести. Жене умиру од болести крвотока за 9,2 одсто више од мушкараца. Сљедећи водећи узрок смрти су тумори. Од укупног броја умрлих у РС, 16,4 одсто преминуло је од тумора. Мушкарци умиру од тумора за 19,4 одсто више од жена – подаци су Завода за статистику РС.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, у 2019. је у домовима здравља евидентирано 142.696 случајева повишеног крвног притиска, 2.124 случаја акутног инфаркта срца и поновљеног срчаног удара, те 2.571 случај инфаркта мозга.

И у овом институту упозоравају да су кардиоваскуларне болести на првом мјесту као узрок смрти у Српској.

– Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца, јесу неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност. Ови „посредни фактори ризика“ указују на повећан ризик од развоја срчаног удара, можданог удара, затајења срца и других компликација – објашњавају у ИЈЗ РС.

Додају да се већина кардиоваскуларних болести може спријечити утицањем на факторе ризика који су повезани с понашањем појединца.

Кад је ријеч о малигним болестима, у Српској годишње буде регистровано више од 5.000 новообољелих, а у порасту је оболијевање и умирање од карцинома и код мушкараца и код жена.

Главни узрок смрти од малигних обољења је метастаза, што значи да се мјерама за рано откривање малигних обољења може значајно утицати како на смањење смртности, тако и на повећање квалитета живота обољелих, смањење посљедица оболијевања и, посљедично, на трошкове здравственог система.

Међутим, клиничке студије показују да се мали број обољелих љекару јави у првом стадијуму болести, када је прогноза за изљечење најбоља.