Ко каже да Соколац нема аеродром! Иситна, “велики” аеродром, са пистама за путничке авионе, за сада постоји само у пројектима, али је зато Спортски аеродром “Гласинац” уписан у свјетски регистар летјелишта и отворен за све људе жељне авантуре.
Да бисте полетјели изнад Романије не морате чак ни платити карту.
Од прољећа до јесени на аеродрому “Гласинац”, недалеко од Сокоца, дочекаће вас храбри и вјешти пилоти из Аеро клуба “Соко”.
Сваког ко се одважи на овој корак они су спремни да повезу на лет моторним змајем.
Једино што може да им поремети планове је лоше време. Али, на Романији се то, од маја до октобра, ријетко дешава.
Вјетар је најповољнији ујутру и пред вече и тада њихов жути змај звани “Еагле”, или у преводу орао, креће у акцију.
Ето, тога нема нигдје, само на Романији: да пилоти “соколови” возе неуке туристе змајем званим орао!
– Сви који то желе, могу летјети с нама. Ништа се не плаћа. За сада су то само “информативни”, а не комерцијални летови. Имамо ми своју “специјалну мисију”. Циљ нам је да промовишемо летење, али и да промовишемо овај прелијепи крај. Овдје стварно има шта да се види и доживи – прича екипи Српскаинфо пилот Братислав Бато Перић.
Он је, заједно са Сашом Станаром и још тројицом другара, 2015. основао Аеро клуб “Соко”.
Од 2016. године они управљају узлетиштем “Гласинац”, јединим у источној БиХ, и воде рачуна да се поштују строги међународни стандарди и да се на вријеме обнављају лиценце.
Данас клуб има 12 чланова из цијеле сарајевско – романијске регије. “Соколови” имају два моторна змаја и један параглајдер. И жељу да набаве спортски авион, јер су обучени за управљање свим лаким летјелицама.
Али, немају кров над главом. И управо зато је “на терену” само један змај. Ако не рачунамо пилоте.
– Немамо хангар. Кад бисмо га имали, била би то сасвим друга прича. Могли бисмо да постанемо као спортски аеродром у Ливну, који је међу пет водећих једриличарских ценатара у свету. Имамо идеалне природне услове за то. Али, ништа без хангара – каже Бато.
А Саша, док спрема свог змаја за узлијетање, објашњава како функционише аеродром на “голој ледини”.
– Кад је сезона, дођемо овдје са супругама, спавамо у камп приколици и чувамо летјелицу. Кад нисмо ту, онда морамо све да спакујемо и понесемо са собом. Летјелице и опрему држимо по гаражама и кућама својих чланова – прича Саша.
И Саша и Бато су пилоти из хобија. Не живе од летења, него за летење. Љубав је то.
Бато је машински инжењер у пензији. Раније је радио у једној фирми из система “Енергоинвест” и као инжењер прошао пола свијета.
Данас је летач и ловац. Ужива проводећи пензионерске дане у природи и у одабраном друштву.
Саша је у “стварном животу” електротехничар, специјалиста за електронику. Ради у Либији. Кад није у печалби, лети, најчешће са супругом Данијелом Самарџић – Станар.
Она није пилот, али зна много о змајевима, авионима, летелицама свих врста. Љубав је то.
– Већ 20 година летимо заједно, али још се нисам потпуно ослободила страха од висине – признаје Данијела.
Страх је, објашњавају пилоти, нормална реакција. Није човек птица! Али, ко се придржава правила и слуша упуте пилота, ништа му се лоше не може десити.
Да је тако, увјерила се и екипа Српскаинфо, која није пропустила прилику за узбудљиви лет моторним змајем.
Са висине од 200 метара поглед на Соколац, Гласиначко поље и идилична романијска села је чаробан.
Иако змај лети брзином већом од 100 километара на сат све дјелује као лагана небеска шетња. А опет, све је другачије него пловидба неким стереотипним путничким авионом.
Вјетар, сунце, звуци природе и махање мјештана, кад се змај спусти ближе пољима и када лети изнад кровова кућа, доживљај је који је тешко препричати.
– И други наши гости су одушевљени летом. А ми смо сретни кад нам дођу, поготово кад се млади заинтересују за летење. Ето, ако само један младић или девојка, који лете са нама, заинтересују за овај спорт, ето нама подмлатка – кажу Саша и Бато.
Туристи, који све чешће свраћају у Соколац и на Романију, већ су се заинтересовали за ову небеску авантуру. Прочуло се.
А кад би романијски “Соко” имао свој хангар било би прилике и да се нешто заради.
Могли би да пружају услуге другим аеро клубовима. Могли би да организују обуке за летаче и аеро митинге. И да имају авион за комерцијалне сврхе.
Ето, мамце за лисице са вакцином против бјеснила већ годинама изнад источне БиХ бацају се из авиони који долијећу из Србије. И то би могли да раде пилоти “Сокола”.
Бјелица: Општина ће подржати изградњу хангара
Начелник општине Соколац Милован Бјелица каже да чланови Аеро клуба “Соко” могу рачунати на помоћ и подршку локалне заједнице.
– Они раде на промоцији туризма у Сокоцу и на обогаћивању наше туристичке понуде. Општина је спремна да пружи подршку овом клубу, када је ријеч о изградњи хангара за летјелице – рекао је Бјелица.
Он је додао да ће активности “Сокола” добити своје мјесто у стратегији развоја туризма до 2030. године.
Бјелица је навео да Соколац не одустаје од идеје за изградњу аеродрома за путничке авионе и да је општини, и у том смислу, сарадња са Аеро клубом драгоцјена. И чланови “Сокола” су задовољни сарадњом са општином и истичу да је њихов Спортски аеродром битан, не само за развој туризма, него и за безбједност у локалној заједници, јер може послужити за слијетање авиона у случају нужде.
Њихови пилоти, током летова, извиђају да ли у околини има опасности од пожара, а могу бити од користи и у ванредним околностима.
