Начелник општине Соколац, Милован Бјелица упитио је данас градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу отворено писмо, које преносимо у цијелости и без измјена:
,,Град Источно Сарајево је мјесто од посебне важности за настанак и опстанак Републике Српске. Жртва Срба из Сарајева најбројнија је, али је и јединствена због егзодуса и због премјештања покојника у Соколац, једну од шест општина Српског Сарајева.
Изградња новог града, града са ледине, била је оптерећена борбом за преживљавање, са незараслим ранама егзодуса, патње, уз још увијек присутан страх од неког сукоба и насиља.
Данас изградња тече брже и лакше. Свједоци смо свакодневне промјене и модернизације. Међутим данас је присутно нешто што није требало да се деси према плановима о оснивању нашег града.
На сцени је фаворизовање одређених средина, неравномјерна изградња и запостављање читавих општина које чине град.
У истинитост ове тврдње сви можемо да се увјеримо када одемо у оно што се у говору назива „доњи дио града“, односно у општине Источно Ново Сарајево и Источну Илиџу.
Има једна занимљива изјава садашњег градоначелника, а тада начелника општине Источно Ново Сарајево из 25. јуна 2018. године, коју је лако пронаћи на интернету: „Наш овогодишњи буџет износи око 10 милиона КМ, али кад имате подршку Владе од седам милиона КМ, онда вам то јасно говори колико пажње и повјерења Влада Српске придаје општини Источно Ново Сарајево”. Овим је све речено о различитом односу према општинама које чине град.
ЛИНК: https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=302227
Да будемо јасни овако је било и када је градоначелник био из редова СДС и ПДП-а. Тако да данас када је градоначелник из редова странке која чини власт на републичком нивоу ситуација је само још гора.
Када у претраживач укуцате „улагање Владе Републике Српске у општине Источног Сарајева“, добићете сљедеће резултате:
Два милона конвертибилних марака за Трг Републике Србије у Источном Новом Сарајеву, два милона КМ за почетак изградње позоришта, шест милона за реконструкцију спортске дворане за коју на данашњи дан дугују четири милиона КМ, милион за вртић „Патријарх Павле“, за Административни центара Града ИС, кружне токове, улице и паркинге да и не говоримо.
Потом, у Источну Илиџу за Административни центар Владе Републике Српске 26.6 милиона, за болницу „Србија“ 70 милиона.
Када је ријеч о институцијама Републике Српске, од судова преко поште до полиције, стално је присутна тежња да се пренесу у већ поменути „доњи дио града“, то се када је у питању суд сада ради кроз отварање паралелних канцеларија у више општина, а назива се одјељењем.
Улагања и изградња институција и установа БиХ такође су само на територији Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе, па тако је сједиште Агенције за истраге и заштиту (СИПА) у једној, а Државни затвор у другој општини.
У Палама је смјештен највећи број факултета, студентски домови, Гимназија Србија, саобраћајнице, паркови и тргови, најављује се градња и зграде Факултета физичке културе са припадајућим садржајима. О стотинама милиона уложеним у Олимпијски центар да и не говоримо.
Свесрдно се ради на томе да се обесмисли и сједиште Шума Републике Српске у Сокоцу. У Бањој Луци већ има више службеника него у сједишту. Зграду у Сокоцу нису направили већ су се уселили у постојећу. Универзитет у Источном Сарајеву прескочио је Соколац и Шумарски факултет основао у Власеници. Дјелује чудно у најмању руку да нема ни једног јавног факултета у градској општини, али зато има од Бијељине до Требиња.
Научили смо, односно научили су нас, а ми прихватили да будемо скромни у захтјевима, да се задовољимо ситницама. Водовод и канализација нама су животна тема, док други то подразумјевају и тај проблем и не истичу. А да иронија буде потпуна, често немају воде и не мисле како ће се тај проблем ријешити, већ само зидају даље.
Општина Источно Ново Сарајево има мање становника од општине Соколац, о површини да и не говоримо, па опет је вишеструко привилегована када су у питању издавања из буџета, иако у тај буџет не дотирају ни приближно онолико колико то ради Соколац.
У Лукавици у три улице, највећим дијелом живе чиновници, градски и општински, Републички и БиХ службеници, дакле слој који не привређује већ из буџета троши.
Соколац својом пољопривредном призводњом, прије свега млијека, кромпира и меса, потом дрвном индустријом и прерадом дрвета, не добија поштовање које заслужује и не третира се као равноправан дио града. Пројекти општине Соколац се занемарују, не узимају се у разматрање, често се и саботирају.
Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Kатић изјавио је да је са Владом Српске договорена изградња новог вртића и нове школе.
Садашњи градоначелник Источног Сарајева недавно је најавио нова улагања у „његово“ Источно Ново Сарајево, па тако планирају да граде студентске домове, ректорат и музичку академију.
“Ми имамо предност у Републици Српској јер смо град који у саставу има општине и на тај начин заједнички боље функционишемо и боље наступамо према свим институцијама, у првом реду према институцијама Републике Српске.”
Занимљиво је како се образлаже то несразмјерно улагање, како се прича о предности више општина које чине град када се траже јавна средства, а онда се улаже и гради у свега пар општина док су друге занемарене и запостављене.
Потврда свега овог горе реченог је и посљедњи интервју градоначелника (ЛИНК) у којем најављује изградњу тунела од Источног Новог Сарајева до Пала, а да и не помене брзи пут или трећу траку преко Романије.
Не помене нигдје ни пројекат Градске куће, ни стадион, ни базен, ни Талине, ни Соколов град, ни Центар за унапређење пољопривреде ни соларну еклектрану, ни нову топлану, ни пословне и индустријске зоне. А о колекторима за пречићавање отпадних вода и пречићивању пијаће воде да и не говоримо.
Не осврне се на Парк природе Црвене Стијене на Романији, али зато не пропусти да „подсјети“ да је у току изградња парка природе “Требевић” и изрази очекивање да до половине идуће године буде основано предузеће, које ће управљати тим парком те да ће предузеће бити Владе Републике Српске.
„Постоји могућност, што би било још боље, да Влада оснује своје предузеће, које ће управљати тим парком – рекао је Ћосић и оцијенио да ће то бити “један од највећих успјеха градске управе, јер је значај Требевића за Источно Сарајево огроман, те се не смије дозволити његова урбанизација”.
Ето то о Сокоцу и Сокочанима мисли градоначелник Ћосић, а за то вријеме поједини сокочани га воде из села у село под шаторе, хране га и напијају.
Градоначелник потом сањари на јави о тунелима и језеру у парку, док су му у новим зградама у Источном Новом Сарајеву славине суве. Због тога портали на подручју општине дан започну са распоредом редукције воде:
„Од 06:00 до 14:00 часова- насеља: Младичко поље (Доње Младице 1,2,3 и 4 као и Горње Младице, Бијело Поље, насеље Мирослава Берјана (Фамосово насеље), дио Касиндолског батаљона од раскрснице Бјелог Поља до раскрснице за улицу Царице Милице, дио Спасовданске улице (од Касиндолског батаљона до кафића „Арт“), дио Хиландарске улице ( од Касиндолског батаљона до пицерије „Мозаик“),дио Дечанске улице (непарни бројеви), Академика Борише Старовића, улица Симе Милутиновића Сарајлије, улица Змај Јовина.
Од 14:00 до 22:00 часа- насеља: Војковићи, Крупац и дио насеља од кружног тока према Тилави до насеља Враце (улице: дио Војводе Радомира Путника , насеље Прљево Брдо, Јована Рашковића, дио Озренске).
Од 22:00 до 06:00 часова- насеља: Добриња 1, улица Василија Грђића, и Павловац (улице: Филипа Вишњића, Павловића, Зорана Боровине, Грабска, Гатачка и дио Касиндолског батаљона од броја 17 до броја 83-непарни бројеви), насеље Кула (од семафора ка улици Меше Селимовића и Отаџбинска), Книнска улица и дио улице Цара Душана.
Остала насеља која нису поменута, због смањеног притиска у мрежи ће периодично бити у одређеној редукцији.
Молимо грађане за разумијевање и да воду троше рационално.“
Дакле да не троше воду као што градоначелник троши новац пореских обвезника.
Данас видимо, г-дин Ћосић на конференцији за штампу најављује изградњу неких будућих спомен-обиљежја и институција културе сјећања у Источном Сарајеву, која је Соколац изградио прије више од 20 година тако његујући културу сјећања“ наводи се у отвореном писмо које је Бјелица упутио Ћосићу.
