Велика звијезда југословенског и српског глумишта, Соња Савић, преминула је 23.септембра 2008. године.

Њено беживотно тијело пронађено је у њеном стану тог 23. септембра, окружена шприцевима у свом стану који је од намјештаја имао само један прљав душек на којем је глумица спавала. Истрага је утврдила да је узрок смрти био претјерана доза наркотика у крви.

Данас је годишњица тог немилог догађаја, а одлучили смо да се присјетимо свих изјава које је требало само мало пажљивије да слушамо.

Соња је своје проблеме често јавно истицала на довољно суптилан начин да смо могли да окренемо главу пред њеним речима и не обратимо пажњу. Ипак, није лако када знамо да је можда уз мало пажње и саосјећања све могло бити другачије.

Соњу су мучили финансијски проблеми, али то никада није претјерано наглашавала јер никад није ни тражила сажаљење. Могли смо само да наслутимо колики је проблем заправо имала.

– Бекет је написао Годоа у 47. години, у потпуној беспарици, што значи да за мене још има наде – рекла је Соња једном приликом.

Потом је своју потцијењеност као умјетника у држави Србији описала овако:

– Сукња од скаја и сако на голо тијело нису се прије мене носили, бојила сам тушем нокте у црно, зато што таквог лака није било. И још нешто: до 45. године ја још нисам добила озбиљан хонорар за свој рад. Мада, у ствари, у алтернативи и не може да се очекује новац.

Више од беспарице ју је стискала емотивна неправда коју је изнова и изнова доживљавала од људи.

– Не стидим се суза. Оне често навиру зато што је то тај, вјероватно, прелазни период, када се полако претвараш у ту стену. Знаш оног клинца што је дошао у манастир и викао “Оче, ја волим људе! Ја волим људе!” А ја сам заиста толико вољела људе. Боже, колико сам их вољела – изјавила је својевремено.

Исти ти људи које се трудила да воли су јој лијепили етикете које су на крају успјеле да постану неки вид самоиспуњавајућег пророчанства.

– Некада сам хтјела и да се удам, да будем конзервативна, да имам дјецу, нисам јурила фрајере, а прогласили су да имам сиду, да се дрогирам. Боже опрости, сачувај и саклони. Можда сам у другој половини живота постала то што су жељели – говорила је Соња.

Она је сама толико добро упознала сопствену природу да је у двије реченице објаснила колико је заправо осјећала да је немогуће да се уклопи у свијет у којем је морала да живи.

– Ја сам животни декадент, јер стварност и ја немамо додирних тачака. Данас је нацизам у моди, што значи да мораш да си насмејан, здрав, обучен и напумпан силиконима, док ја једем парче хљеба раздјељено на четири дијела – рекла је Соња и оставила нас да мислимо о томе докле ћемо стићи ако останемо досљедни себи, а да успут нисмо дио већине, која диктира начин на који се од нас очекује да идемо кроз живот.

Трагичан крај велике поп звијезде из 80-их година завршетак је ништа мање трагичног живота глумице.