На свечаној сједници бијељинске градске Скупштине, одражној поводом 24. септембра – Дана града, највише градско признање – Повеља града, постхумно додијељена дугогодишњем градоначелнику Мићи Мићићу, уручена је његовом сину Пантелији.
Повеља Мићићу постхумно је додијељена за изузетан допринос у налажењу професионалних рјешења за функционисање и развој Бијељине, те многобројне урађене инфраструктурне пројекте.
Током свечане сједнице речено је да је Мићић функцију градоначелника обављао савјесно и одговорно, не штедећи личне и људске квалитете зарад развоја заједнице којој је припадао и на чијем челу је био.
За изузетан допринос који су дали у лијечењу грађана током пандемије ковида 19, бијељинска Болница „Свети врачеви“, Дом здравља и Бања „Дворови“ добили су градско признања Златна медаља „Кнез Иво од Семберије“.
Захвалница града уручена је инфектологу бијељинске болнице Александри Радојчић, за учињено лично дјело, борећи се за животе и здравље сваког човјека у вријеме тешке епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.
Златне медаље „Кнез Иво од Семберије“ уручене су и Министарствоу расељених лица и избјеглица Федерације БиХ, УНДП-у, те мљекари „Дуле“.
Сребрне медаље „Кнез Иво од Семберије“ вечерас је добила компанија „Бинго“ из Тузле и Индустрија и промет грађевинског материјала „Дрина“ из Бијељине.
Бронзане медаље „Кнез Иво од Семберије“ припале су Брани Перковић из Бијељине за хумано дјело донирањем средстава за реновирање школе ЈУ ОШ „Свети Сава“ и Раденку Пелемишу, власник Занатске пекарске радње „Пекара Алекса“ из Бијељине.
Златна медаља „Филип Вишњић“ постхумно је додијељена Милан Р. Марковић за дугогодишњи општепризнати рад и дјела. Марковић је био изузетан књижевник, публициста, пјесник, књижевни критичар и преводилац.
Ову медаљу добила је и Агенција за пружање интелектуалних услуга „Англија В“ Верице Амиџић за успјешан образовни рад, постигнуте резултате у настави страних језика на професионалан и савремен начин.
Сребрна медаља „Филип Вишњић“ постхумно је додијељена професору Пери Спасојевићу, за успјешан дугогодишњи образовни рад и изузетан допринос Педагошком факултету у Бијељини.
Бронзане медаље „Филип Вишњић“ добиле су Зорица Мркаљевић и Љубица Мркаљевић из Бијељине за изузетан рад и допринос у јавним, културним и хуманитарним дјелатностима.
Златна значка Града Бијељина постхумно је додијељена Пантелији Савићу за успјешан дугогодишњи рад и допринос у области друштвеног активизма, економије, политике и спорта. Савић је био одборник СО Бијељина у првом вишестраначком сазиву. Златна значка Града постхумно је додијељна и Љуби Малетићу за успјешан дугогодишњи рад и допринос на јачању пољопривреде, изградње инфраструктуре у сеоским мјесним заједницама.
Златну значку града Бијељина добила је и Марица Гајић из Бијељине за успјешан лични допринос и освојено пето мјесто на Европском првенству са репрезентацијом БиХ.
Сребрна значка Града Бијељина уручена је Ведран Боровчанин из Бијељине за успјешан лични рад и изузетан допринос у промоцији спорта локалне заједнице и локалног спортског клуба.
Захвалница Града је, осим инфектологу бијељинске Болнице Александри Радојчић, додијељена и доктору Милану Тодоровићу из Бијељине за изузетан допринос у области лапароскопске хирургије.
На сједници градске Скупштине поводом Дана града, Хор „Србадија“ извео је химну Републике Српске „Моја република“ и својим наступом увеличао свечаност.
Одборници Скупштине града су, уочи свечане сједнице, положили вијенце и цвијеће на централни споменик борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату.
Због околности изазваних неповољном епидемиолошком ситуацијом, ове године је обиљежавање Дана града било организовано скромније у односу на раније године те нису одржаване свечаности и манифестација које прате важне датуме.
Бијељина на данашњи дан 1943. године први пут ослобођена у Другом свјетском рату, а у тим операцијама учествовале су јединице Прве и Друге војвођанске бригаде и Мајевичког партизанског одреда. Бијељина је тада била једна од ријетких слободних територија на подручју бивше Југославије и Европе.
