Легендарни кошаркашки тренер Душан Дуда Ивковић сахрањен је на Новом гробљу у Београду у присуству породице и бројних великана из света кошарке.

Један од најуспешнијих европских тренера свих времена преминуо је у четвртак 16. септембра у 78. години.

Душан Дуда Ивковић је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у присуству породице, пријатеља и великог броја бивших и још увек активних кошаркаша и тренера.

Ивковићеви пријатељи су пустили голубове, које је тренер волео и узгајао.

Дуду су испратили Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Предраг Даниловић, Жељко Обрадовић, Саша Обрадовић, Мирослав Берић, Дино Рађа, Драган Кићановић, Василис Спанулис, Дејана Радоњић, Јуре Здовц, Жељко Ребрача, Дејана Томашевић, Никола Пековић, Димитрис Итудис, Стефан Марковић, Марко Кешељ, Миленко Тепић, Перо Антић, Милан Томић…

Паспаљ, Дивац, Здовц и Обрадовић били су део репрезентације Југославије која је 1990. године, са Ивковићем на клупи, била најбоља на Светском првенству у Аргентини – последњем на којем је учествовала велика бивша држава, док Дино Рађа није отпутовао на турнир због повреде.

Даниловић, Берић, Саша Обрадовић, Паспаљ, Дивац, Ребрача, Томашевић, Рађа и Здовц освајали су са Дудом и Европска првенства.

Ивковићевој сахрани је присуствовао и председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић.

Комеморација поводом смрти Душана Дуде Ивковића одржана је у понедељак у Народној Скупшни Републике Србије.

Душан Ивковић је рођен у Београду 29. октобра 1943. и био је један од најуспешнијих европских тренера свих времена.

После почетка тренерске каријере у млађим категоријама Радничког са Црвеног крста и две сезоне у Партизану, Ивковић је током каријере водио Арис, Раднички, Шибеник, Војводину, ПАОК, Панионис, Олимпијакос, АЕК, ЦСКА, Динамо Москва и Анадолу Ефес.

Дуда је већ у својој дебитантској сезони са црно-белима из Београда дошао до три трофеја – државног првенства, Купа Југославије и Купа Радивоја Кораћа.

Два пута је са Олимпијакосом освајао Евролигу – 1997. и 2012. године. Освојио је 2006. и Еврокуп (УЛЕБ куп) са Динамом из Москве, као и Куп Рајмунда Сапорта са АЕК-ом 2000. године, уз укупно 15 титула првака и освајача купова држава у којима је радио.

Био је селектор репрезентација Југославије и Србије, са којима је освојио бројне медаље, међу којима и златне на Европским првенствима у Загребу 1989, Риму 1991. и Атини 1995. године.

Са репрезентацијом Југославије био је најбољи и на Светском првенству 1990. и Универзијади 1987. године. На Олимпијским играма 1988. у Сеулу освојио је сребрну медаљу.

На Европском првенству 2009. у Пољској, репрезентација Србије је под Ивковићевим вођством освојила сребрну медаљу, а на Светском првенству 2010. заузела је четврто место.

Ивковић је примљен је у ФИБА Кућу славних. Добио је престижну награду „Александар Гомељски“ за најбољег тренера Евролиге у сезони 2011/12, а први је тренер у историји који је добио и специјалну награду „Легенда Евролиге“.