Милика Чеко Дачевић је са групом својих добровољаца, једног августовског предвечерја ратне деведесет друге, блокирао Пљевља. Град је дан и ноћ био потпуно паралисан.
Специјална полиција под командом Васа Баошића и поред команде да под хитно разбије побуњенике, сагледавајући свеукупну ситуацију, као и непредвидивост ове паравојне формације, наоружане до зуба, одлучила да без примене силе, убеди бунтовнике да ослободе град блокаде, што се догодило већ следећег дана, али је Чеко још извесно време представљао некрунисаног господара Пљеваља.
Чека је држава “разоружала”, јавно похвалила на доприносу смиривања ситуацијее, а затим ухапсила ни мање ни више него под оптужбом за тероризам.
Командант комитских и параполицијских снага Веселин Вељовић, блокадом Цетиња, постављањем барикада, подстицањем на побуну грађана, нападима на полицију несумњиво је извршио више кривичних дела, од учествовања у групи која службена лица спречава у вршењу службене дужности, распиривања, националне и верске мржње и то изазивањем нереда и угрожавања сигурности верника, јавног подстицања на извршење тетористичких аката попут запречавања и уништавања јавне инфраструктуре, озбиљног застрасивања грађана, угрожавања основних вредности система једне државе, што се у савременим демократијама може подвести под тероризам.
