Годину дана након што је покушао да отима имовину, Ђукановић јутрос са Цетиња пријети својим присуством 5. септембра ако Црква свој обред одради гдје Црква одлучи – и то све на својој имовини!
Само је једна добра ствар око овог прорачунатог испада, а то је да се организациона глава комитетлија званично представила.
Добро, лако је знати посљедице типа: тужилаштво, саслушање, привођење, непријављено окупљање, потпаљивање националних и вјерских тензија… Али – да се не зајебавамо да ће се било шта од овога десити.
Замисли да си Мило Ђукановић, па да мораш да искористиш Ердоганову посјету како би најавио нови јуриш на Цркву?
Да ли је Мило чекао пролијетање Ердогана кроз Црну Гору, између свадбе у Сарајеву и ћевапа у Новом Пазару, да се представи црногорској јавности као велики организатор комитетлијашког просвједа?
Хоће ли сад др Веља да се повуче у залеђину Ђукановића, одакле није ни излазио осим на ове кратке тренутке хватања ваздуха?
Сјећате се оне чувене „ееее, да има државе, не би…“? Ево, по први пут ћу је искористити – да има државе, Мило Ђукановић не би био предсједник ни пола дана након освајања власти 30. августа прошле године.
Да има државе, Веселин Вељовић би после комитетлијског просвједа са есенцијом усташког пира од 22. августа красио својим присуством неку ћелију у Спужу.
Да има државе, 5. септембра би на Цетињу био радостан дан који не би смјели ни да помисле да поремете Мило, Веља, Катана и дружина.
Да има државе…
