У фудбалу је теже одбранити него освојити трофеј. То се много пута потврдило. Због тога је успјех Рудара из Угљевика, који је поново освојио (одбранио) трофеј намијењен побједнику Купа Републике Српске, вриједан сваког поштовања. Куп је инспирисао све који су у сезони 1998/99. јуришали на велики пехар. Рудар је био снажан мотив за све који су играли са њим, али нико није успио да га заустави. Екипа коју је води Раде Јовичић, некада врстан фудбалер тузланске Слободе, ишла је из побједе у побједу. До краја! На путу до финала падали су сви, а у финалу је савладана Слога из Трна која је, прије овог сусрета, имала један Куп и надала се новом успјеху. Исте наде полагао је и Рудар и показаће се с правом, јер је на крају, када су одлучивали пенали, имао бољег голмана и боље голгетере, а то је било довољно да трофеј остане у Угљевику.
Током регуларног дијела сусрета, екипе су покушале да постигну гол и тако ријеше питање побједника. Међутим, напади оба тима су се завршавали негдје испред 16 метара од гола Рудара и Слоге. Рудар је имао више повољних прилика, али их није искористио. Теренска надмоћност му није донијела очекивани резултат. Када је меч завршен, тренери Раде Јовичић и Зоран Карановић су се уздали у своје голмане и голгетере.
Судија Драган Бањац из Козарске Дубице позвао је капитене екипа и бацио новчић који је одлучио да Рудар први крене са извођењем пенала. Играч одлуке био је голман Рудара Синиша Јањић који је одбранио један пенал, таман толико колико је било довољно за побједу. Велики тријумф сложно су прославили играчи и навијачи Рудара којих је тога 20. јуна 1999. године на Градском стадиону у Бањалуци било много. Када је предсједник Фудбалског савеза Републике Српске Милан Јелић фудбалерима Рудара предао побједнички пехар, стадионом у Бањалуци проломио се громогласан аплауз упућен фудбалерима из Угљевика. Ово финале пратио је велики број љубитеља фудбала преко малих екрана.
У Угљевику је приређено велико славље коме је присуствовао и аутор ове књиге. Церемонија у част фудбала одржана је дан касније, у Угљевику су се пекли волови на ражњу, точило се пиво из цистерни, у свечаном програму учествовали су и наши познати пјевачи. Славило се до зоре, а у центру пажње био је Боро Босић, човјек без кога не би било ни овог великог тријумфа ни ове велике феште.
Рудар (У) – Слога (Т) 0:0 (4:3)
Рудар (У): С. Јањић, З. Матић, Арна утовић, Петричевић, Тимић, Р. Стевнаовић, Балабан, Домазетовић, Зарић, Сарић (Ђуричић), Д. Матић.
Тренер: Раде Јовичић.
Слога (Т): Н. Јањић, Студен, Вукеља, Јевтић, Старчевић, Петреш (Поповић), Бенић, Калаба, Згоњанин, Јандрић, Секулић.
Тренер: Зоран Карановић.
Играч утакмице: Синиша Јањић (Рудар).
Бањалука, 20. јун 1999. године
