Србија ће се борити за злато пошто је у полуфиналу савладала Шпанију најслађе могуће, након великог преокрета било је 10:9!
Све је функционисало како треба у првој четвртини, веома јака одбрана, Филиповић је постигао гол за 1:0, Прлаиновић за 2:0, све је ишло као по лоју.
Шпанци нису могли да нам дају гол ни са играчем мање, па смо уз велико самопоуздање ушли у наставак трке за финале.
Вратили су се Шпанци веома брзо у игру након пар грешака наших ватерполиста, имали смо и шансу за 3:1 када смо погодили стативу, а онда је Бустос на другој страни изједначио на 2:2 чиме је казнио наш тим. Тахуљ и Пероне су наставили да решетају, серија од 4:0 која је много заболела наш тим којем је хитно требало једно освежење.
Дејан Савић је био љут на судије које нису имале уједначен критеријум. И поред тога, Србија успева да на одмор оде са једним голом заостатка, било је 4:5 након гола Јакшића са два играча више.
Трећа четвртина нам није донела ништа ново.
Шпанци су дошли до 4:7, али се Србија вратила у игру и показала да је најјача кад је тешко. Није дао Рашовић, растао је у јунака другог полувремена, постигао два гола за 6:7, пре тога безброј статива и пречки, невероватно је колико нисмо користили играча више.
И онда најбитнији моменат на мечу, Шпанци су стигли до 8:6 после „фантомског“ гола, након проверавања видео снимка признат им је гол који је у најмању руку дискутабилан, али смо се поново вратили у игру голом Мандића на 4 минута до краја.
Србија је до изједначења дошла преко Митровића, али је на другој страни већ у наредном нападу Тахуљ на 1:59 до краја донео предност Шпанцима. Наш спасилац је поново био Мандић који је бриљирао на овом мечу, али смо у завршници имали чак пет искључених играча.
Чудо се десило на самом крају, Шпанци погађају пречку, а Србија је преко Филиповића на 26 секунди до краја вратила предност први пут после друге четвртине, довољно за велику победу и славље наших ватерполиста.
