Српска православна црква и верници сутра обележавају Светог пророка Илију.
Илиндан увек пада 2. августа и обележен је црвеним словом у црквеном календару. Свети Илија је код нас познат и као Илија Громовник.
На дан кад се празнује доста организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.
Прослављање Светог Илије је укорењено дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун – то је за Србе Свети Илија, а ако знамо да су Срби управо из многобожачке словенске религије прешли на хришћанство јасно је зашто се придаје толики значај овом светитељу.
Најавиће други долазак Христа
Мало се зна о његовом правом животу. Илија или Елаја је био јеврејски пророк из 9. века п.н.е. Помиње се у хебрејском светом спису Талмуду, затим у хришћанској Библији и на крају и у Курану.
Био је родом из Ароноба из града Тесвита. Према предању, кад се родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.
Илија је младост провео у дубоком размишљању и молитви и често сам у пустињи.
Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, напустио је веру Мојсијеву и уместо Јехове славио туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова. Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Јеврејима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти што се и обистинило.
Предање каже да се Свети Илија вазнео на небо и да је и даље жив, а према предању биће претеча другог доласка Христовог у који верују припадници хришћанске религије.
Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна – који је иначе управљао муњама и громовима – пренели на Светог Илију.
Према народној традицији Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Кад на Светог Илију пуцају громови народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца обнародована указом из 1924. године. Након пропасти краљевине Југославије и доласка комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. Свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.
Међу Србима постоји изрека: „Од Светог Илије сунце све милије“.
Многи се одлучују да мушкој деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости. Обичај је да се на празник Светог Илије једе мед како бисмо били здрави целе године, а некада је постојало и симпатично веровање да на овај празник деци треба намазати образе медом како би била весела.
Верује се и да је мед који пчелари ваде из кошнице на Илиндан посебно лековит.
Свети Илија Громовник иначе пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу да се не би навукао гнев светитеља. Постоји прича да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша.
