Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић истакла је да је републички буџет стабилан, да се редовно измирују све обавезе, али да ће се у наредном периоду морати скројити нове мјере, како би се што спремније дочекао талас инфлације, који неће заобићи ни Српску.
Она је рекла да Република Српска у овој години биљежи већи раст укупних прихода од планираних буџетом, тако да су директни приходи већи за 195 милиона у односу на лани, да је осјетан и раст индиректних прихода, који су 15,3 одсто већи у поређењу са истим периодом прошле, али и 2019. године, што охрабрује.
Видовићева је навела да је то посљедица привредне активности која ове године постиже знатан раст.
– Доказ томе су подаци. Имамо значајан опоравак свих макроекономских показатеља у овој години, између осталих, производњу која је 15,4 одсто већа у односу на лани, високу покривеност увоза извозом, око 80 одсто, што говори о смањењу спољнотрговинског дефицита. Види се и опоравак бројних сектора привреде, па и туризма, и све то доприноси расту прихода – рекла је Видовићева за Глас Српске.
Видовићева је изразила увјерење да ће се обистинити пројекције о очекиваном расту бруто домаћег производа /БДП/ до краја године од четири до 4,5 одсто.
– Очекујемо такав раст и наредне године, те да ће се привреда још стабилизовати. Ту нас, као и остатак свијета, чека велики изазов, а то је инфлација. Посљедње двије године смо имали дефлацију, а у мају нам је била инфлација 1,5 одсто, што је најмање међу земљама у региону, док је у јуну износила 1,4. И то је за очекивати – рекла је Видовићева.
Она је навела да се, према мишљењима свјетских економиста, највећа инфлација очекује 2024. и 2025. године, јер је лани посебно одштампано доста новца да би се покрили трошкови здравства и осталог у пандемији, а та количина новца мора да доведе до инфлације.
– Морамо бити спремни да се суочимо са тим – додала је Видовићева.
Према њеним ријечима, у пракси би то могло да значи комплетан раст цијена, што води ка расту прихода, али буџетска и привредна политика мора бити таква да се покуша помоћи становништву, посебно оном са нижим приходима, које ће гушити инфлација.
– Морају се давати субвенције привреди и становништву да би се задржао стандард. Биће привредних грана које ће доћи у проблеме, али сигурно ће Српска бити у позицији да помогне, и мораће да то уради – нагласила је Видовићева.
Она је напоменула да се од 2019. помаже привреда кроз подстицаје и субвенције, да је неопорезиви дио дохотка повећан ове године, те да је највећи у региону, да се за новозапослене раднике враћају порез и доприноси на половини и на крају године, те да је то пракса и приликом повећавања плата.
– Субвенционишемо и набавку опреме и за то смо, буџетом, раније предвидјели четири милиона, али мораћемо да одвојимо још новца јер смо одлучили да изађемо у сусрет привредницима за све квалитетне пројекте који испуњавају услове. Спремни смо и радимо све да одржимо привредну активност. Исплатило се што смо радили лани, а то потврђују подаци – нагласила је она.
Према њеним ријечима, сама инфлација говори да се помагати привреди и радницима, повећавати плате како би се задржао и повећао ниво стандарда.
Говорећи о ребалансу буџета Српске који се очекује у септембру, Видовићева је истакла да је то неизбјежно ове године.
– Ребаланс иде првенствено због поменутог раста прихода, а радиће се нешто раније јер смо потрошили 90 милиона КМ из Компензационог фонда за потребе здравства и привреде – рекла је она и додала да би до краја године требао да буде још један ребаланс.
Видовићева је напоменула да се ускоро очекују нови разговори са Међународним монетарним фондом /ММФ/, након што крајем прошле године нису уродили плодом, јер су постављени политички услови чије прихватање би представљало преношење надлежности.
– Ми смо увијек отворени за разговоре са ММФ-ом, нове разговоре очекујемо ускоро, али не можемо прихватити политичка условљавања. Захвални смо ММФ-у на помоћи из марта прошле године, а која је била усмјерена у привреду и здравство. Ми спроводимо реформе, не због ММФ-а, већ себе. Пратимо стандарде ЕУ, колико смо у могућности, али услове који су од нас тражени не можемо да окарактеришемо као реформе – каже она.
Видовићева је демантовала наводе да је Српска презадужена и истакла да јавни дуг износи 45,3 одсто од БДП-а, што је у складу са општим фискалним правилом.
– Српска није презадужена. То су неистине. Јавни дуг је 45,3 одсто од БДП-а, што је у складу са општим фискалним правилом о дугу, а процјена је да ће на крају године бити 44,3 одсто због предвиђеног раста БДП-а и измирења кредитних обавеза. Емитовали смо и обвезнице за измирење старе девизне штедње, што су појединци називали задужењем. То није задужење већ супротно – враћамо дуг старе девизне штедње свим штедишама, у редовним полугодишњим интервалима – навела је она.
Она је додала да, осим јавног дуга, Српска измирује и унутрашњи дуг у виду старе девизне штедње, те ратну материјалну и нематеријалну штету.
– Српска уредно и без застоја измирује све обавезе – изјавила је Видовићева.
