Замјеник предсједника СДС Милан Радовић каже да промо спот СНСД у којем њихов предсједник Милорад Додик, изјављује да је спреман на дисолуцију и да прогласи самосталност Републике Српске довољно говори о њиховој политичкој неодговорности и неозбиљности.
Народ у Републици Српској сигурно није спреман на овај авантуризам и политичку вратоломију која нас води у неизвјесну будућност- каже Радовић.
Радовић наглашава да не смијемо да заборавимо економске санкције које је народ у Републици Српској преживио и које су довеле до сиромаштва, незапослености, инфлације и недостатка основних животних намирница: брашна, уља, шећера, меса, лијекова.
– Овдје се не ради о жртвовању комодитета функционера владајућих странака, већ о жртвовању цијелог народа зарад нереалних политичких циљева и може нам се догодити тотални егзодус српског народа, а поготово младих и стручних људи који нису спремни на овакве политичке и економске ризике– појаснио је Радовић.
Он истиче да овдје није у фокусу наметање закона од стране Валентина Инцка, јер је ова власт сарађивала много пута са њим, али и са другим високим представницима и проводила њихове одлуке којима су неријетко преношене надлежности са Републике Српске на ниво БиХ као што су: формирање Суда и Тужиластва БиХ, СИПЕ, Обавјештајно-безбједоносне агенције, али и многих других агенција, убацивање страних судија у Уставни суд БиХ.
– Зашто тада није било оваквих реакција? Овдје је у питању страх од одговорности који је присутан код владајуће елите која нас је довела у катастрофалну економску, али и политичку ситуацију. Ствара се политичка слика у међународним круговима да је српски народ једини проблем у БиХ и то је озбиљна ситуација. Ми неизмјерно волимо Републику Српску и бранићемо је свим средствима, али морамо бити свјесни да је овај потез СНСД-а опасан и неодговоран и може да проузрокује несагледиве посљедице, не по њихове функционере и по њихове породице, већ по српски народ у Републици Српској – казао је замјеник предсједника СДС.
Основно питање је, наглашава Радовић, како би власт одговорила на први економски удар који би настао практичним затварањем тржишта и повлачењем инвеститора из Републике Српске: огромну незапосленост, на драстично смањење прихода у буџет чиме би била угрозена исплата плата и пензија, на галопирајућу инфлацију и на недостатак хране и лијекова, на повлачење штедње из банака у сламарице и слично.
