Српски књижевник Мирослав Тохољ преминуо је јутрос у Београду након краће болести у 64. години, потврђено је Срни у породици Тохољ.

Датум и место сахране биће накнадно саопштени.

Мирослав Тохољ рођен је 1957. године у Љубињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе. Краће време радио је као сарадник у ИП „Свјетлост“.

Од 1992. до 1997. живио је на Палама. Током грађанског рата, од јануара 1993. до децембра 1995. године, био је министар информисања Републике Српске, а по окончању рата генерални директор Радио-телевизије Републике Српске. На првим послератним парламентарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске.

Носилац је Ордена Његоша првог и другог реда и Сребрног грба Републике.

У 22. години, још као студент, објавио је роман написан необичним језиком и стилом, који га је сврстао у ред најзанимљивијих млађих југословенских писаца и донео му годишњу награду издавача. Две године касније, исти сарајевски издавач објавио му је књигу новела поводом које је књижевна критика представила Тохоља као најизразитијег постмодерног аутора у БиХ. И ова књига награђена је годишњом наградом „Свјетлости“ за најбољу књигу и годишњом наградом Књижевне омладине БиХ.

Године 1986. београдски издавач „Филип Вишњић“, у познатој библиотеци „Албатрос“, објавио је Тохољев роман „Господар срца“, за који је добио награду Удружења књижевника БиХ за најбоље књижевно дело и награду Заједнице културе града Сарајева.

Наредни Тохољев роман „Стид“ штампан је такође у Београду, а жири га је уврстио у најужи избор за НИН-ову награду. У завршном гласању био је другопласирани, а поједини делови романа преведени су и штампани на страним језицима.

Тохољева двотомна „Црна књига – патње Срба у БиХ 1992–1995.“ награђена је специјалним признањем за издавачки подухват на Салону књига у Новом Саду 2001. године.

Роман „Кућа Павловића“ награђен је 2002. наградом „Бранко Ћопић“, коју додељује Ћопићева задужбина при САНУ. Књига приповедака „Мала Азија и приче о болу“ награђена је 2003. наградом Задужбине „Иво Андрић“, а „Венчање у возу“ наградом „Борисав Станковић“ за најбољу књигу прозе објављену 2007. на српском језику. Роман „Звона за Тројицу“ награђен је наградама „Светозар Ћоровић“ и годишњом наградом ревије „Збиља“ 2012. године.

О књижевном делу овог писца објављено је више од стотину студија, приказа и осврта, у којима се из различитих аспеката указује на његове стилске, језичке, тематске и структуралне особености.

Крајем децембра 2015. Тохољу је додељено национално признање „Вукова награда“ за „дугогодишњи допринос развоју културе и оданост вуковским идеалима“.