Један тренутак заустављен у времену и преточен у безброј нијанси боја може донијети сасвим нову чар до тада већ виђеног и познатог мјеста те открити скривену магију истог. За то је потребна фотографска опрема или модеран мобилни телефон, а највише од свега добар осјећај. Било који мотив да забиљежи, аматерски фотограф Игор Симовић из Источне Илиџе, несумњиво изазива дивљење код посматрача. Како нам је на почетку разговора испричао, све је кренуло 2010. године, приликом једне посјете граду Котору.
– Которске зидине и сама тврђава отвориле су ми поглед у неки други свијет. Био је то кључан моменат када се родила љубав према фотографији, која се временом све више шири и постаје дио мене. У том периоду користио сам обични фото-апарат који нема велику новчану вриједност. Нисам ни желио да направим велики искорак у надограђивању, већ сам пустио да све тече постепено. Као и у сваком занимању или хобију, човјек треба да крене од нуле. Тренутно користим фото-апарат Никон Д5600. Данас је много разноврснија и приступачнија понуда, него прије десетак година када сам почињао. Ипак, увјерен сам да је то мање важно од осјећаја. Добра фотографија је призор који се покаже у датом тренутку и који се више не може поновити – наставио је Игор.
Фотографијама даје потпуно нову димензију наше реалности а на њима преовладава природа.
– Испуњавају ме шетња по планинским обронцима, обиласци ријека и језера односно нетакнуте природе којом је наша земља и те како богата. Како су моји коријени са Романије, доста сам обишао ове крајеве. Ближе сам упознао љепоту бука Каљина, врела Биоштице и многе друге прелијепе кутке. Надам се да ће у догледно вријеме туризам овдје добити на значају. Из сталне жеље да се обиђе нешто ново, завирио сам и у друге крајеве наше земље. Баш недавно сам обишао невјероватне слапове Козице, који се налазе у близини Фојнице, као и језеро Блидиње, смјештено између планина Чврснице и Врана. На први поглед, то језеро изгледа као неко мјесто са реклама, подсјећа на Швајцарску и заиста бих препоручио свима да се лично увјере у то – рекао је Симовић.
Четворогодишњи син му је вјерни сапутник и највећа подршка на свим путовањима.
– Када вратим мисли на дјетињство сва сјећања везују се за путовања са родитељима, а не купљене играчке или материјалне ствари. Вођен тиме, настојим да свом дјетету усадим љубав према путовањима и природи, да од раног узраста осјети који је најбољи бијег од свакодневице. Одвајајући га од виртуелног свијета, учим га о поријеклу и коријенима, како би израстао у правог човјека са истинским врлинама – казао је Игор.
Ипак, признаје да интернет и модерне технологије пружају бројне могућности.
– Корисници друштвених мрежа имају могућност да боље и брже промовишу свој рад и активности. Конкретно, развојем технологије, пружена је својеврсна прилика да се прикажу бројна неоткривена мјеста и тиме допринесе развоју туризма. Сваки појединац требао би пронаћи баланс да раздвоји позитивне и негативне стране интернета и технологије и искористи за себе оно најбоље – додао је.
Открио нам је да нема у плану да се окуша као професионални фотограф.
– Фотографисањем се бавим искључиво из хобија и за своју душу. Не живим од тог посла, нити је моје примарно занимање. Нажалост, тај позив није цијењен, иако у свијету постоји много људи који су природно талентовани баш за фотографију – закључио је он.
У мјесецу марту ове године, по оцјени стручног жирија, освојио је прво мјесто на фото-конкурсу „Зимска фантазија на Романији“, који је организовала Туристичка организација Соколац. До сада је више пута награђиван на сличним конкурсима а имао је и неколико изложби.
– Издвојио бих фото-конкурс у Бијељини када сам испред Еколошког удружења „Еко-пут“, такође, освојио прву награду коју ми је уручио замјеник америчког амбасадора. Том прилком сам упознао доста утицајних људи који се баве очувањем животне средине и уопште екологијом; једно заиста богато искуство – подијелио је са нама Игор и пред крај разговора поручио свима:
– Обилазећи разна мјеста, често наилазим на „хорор“ призоре које је човјек учинио природи, ако такву особу можемо назвати човјеком. Апелујем на све грађане да чувамо природно богатство које нам је дато. За то не треба велики труд већ само мало свијести. Уколико се не пробудимо ускоро, нетакнута природа биће само мисаона именица.
Путем фотографија које Симовић биљежи скоро да можемо осјетити мирис шума и свјежег ваздуха, топлину сунца или јутарњи мраз, жубор потока, ријека, извора или водопада. Сви заувијек визуелно меморисани тренуци могу се погледати на његовим профилима на друштвеним мрежама.
