Пливање је омиљена летња активност, било на базену, у реци, језеру или на мору. Осим што се тако опуштамо и забављамо, чинимо и бројне добре ствари за сопствено тело.
Вода је осамсто пута гушћа од ваздуха, па као таква има и другачији ефекат на читаво тело. А како пливање утиче на наш организам?
Кожа
Једна од највећих спољних промена које можемо да видимо голим оком већ и након недељу, две пливања јесте да нам кожа изгледа затегнутије.
То се догађа зато јер се редовним пливањем шире крвни судови, а то утиче на циркулацију. Када се крећемо, тело производи топлоту која се ослобађа кроз кожу, што можемо да приметимо по томе да постајемо црвенији.
Али једном када се тело опет расхлади, видљиве су бројне друге предности, у којима свакако предњачи затегнута кожа.
Осим тога, ако томе додамо и компоненту морске соли током пливања у мору, добробити за кожу се умножавају. Морска вода ће смањити проблеме са акнама и утицаће на смањење вишка масноће које наша кожа производи.
Мишићи
Током пливања активирају се мишићи читавог тела, а како је већ споменути отпор воде снажнији него приликом активности на ваздуху, помоћи ће им да се јаче обликују.
Другим речима, пливање је једна од активности која ће најбрже подстакнути активност мишића, а када они буду активнији, последично ће јело сагоревати више калорија и потрошити више накупљених масних наслага.
Након што запливате по први пут у сезони, лако је могуће да ћете искусити упалу мишића након које ће бити потребно 24 до 48 сати за њихов потпун опоравак.
Ако желите да превентивно умањите бол, урадите кратке вежбе истезања на сувом, тек толико да подстакнете рад мишића пре него што уђете у хладну воду.
Плућа
Одлазак на море и пливање често се преписују особама које пате од болести дисајних путева попут астме. И то није без разлога. Током пливања промениће се ритам дисања, омогућавајући плућима да уносе више кисеоника.
Временом пливање може да повећа волумен плућа односно највећу количину кисеоника коју можемо да унеемо.
Просечна женска особа од 35 година, која се практикује посебне вежбе и непушач је, унесе између 31 и 34 мл/кг/мин кисеоника, а уз редовно пливање то се повећава на 30 до 44 мл/кг/мин, а код спортиста знатно више. Тиме ће плућа ефикасније функционисати.
Срце
Након два минута пливања, тело прелази у аеробни начин дисања, због чега се убрзава пулс.
Срце ради на циркулацији кисеоником обогаћене крви, а пулс се повећава како би ефикасно преусмерио кисеоник у мишиће. Самим тим и мишићи добијају више кисеоника, што је још један доказ да пливање утиче на читаво тело.
Мозак
Како током пливања долази до удисања више кисеоника, он и крв која циркулише крвним судовима, а долазе и до мозга, помажу нам да будемо буднији и усредсређенији. Пливањем се, осим тога, отпуштају ендорфини, хормони који су у нашем телу задужени за стварање доброг осећаја.
Свему томе иду у прилог и истраживања. Доктор Чак Хилмана са Универзитета Илиној направио је снимке мозга пре и након лагане шетње, а верује да се једнако догађа и током пливања. На снимцима је видљиво да се тада активирају делови мозга који су у стању „мировања“ док тело мирује.
Све наведено више је него довољан разлог да и овог лета пливамо колико год можемо, било на базену оближњој ријеци, језеру или мору.
