За више од седам деценија плодног стваралаштва Секулићева је написала тридесетак књига поезије, које су вишеструко награђане. Добитник је бројних пјесничких награда. Један је од добитника и „Аврамовог штапа“, награде за очување српства и матерњег језика, коју су јој 2013. године додијелили требињска подружница Удружења књижевника Републике Српске, Црквена општина Требиње и Друштво српских писаца Црне Горе.
У тонском запису из 2014. године, тада 84-годишња Дара Секулић дјетиње раздрагано говори о поезији „која никада неће бити стјерана у кут“, пјесничким сестрама Даринки Јеврић и Десанки Максимовић, тешком животу који је у Другом свјетском рату однио 14 чланова њене породице, избјеглиштву након посљедњег рата из родног Кордунског Љјесковца.
„Сва зла ме нису могла уништити, живот ми је одређен љубављу моје многобројне породице са којом сам провела срећно рано дјетињство, јер да није тако, не бих се одржала; било је превише насртаја – ратних, шовинистичких, вјерских, па и љубавних“, причала је Секулићева.
У крајње узбудљивом животу имала је четири брака, дочекала је и праунучад, учила француски језик у 70. години, била врсни гљивар и травар. И поред бројних интересовања, превасходно је била посвећена поезији, коју је неуморно писала, чак и у сну.
Посљедњу збирку „Одбачене пјесме“ објавила је 2019. године.
