Сујета и лични анимозитети народног трибуна Небојше Вукановића

Како вјеровати причи о помирењу и о односима и суживоту Срба и Бошњака, а копати поноре мржње према сународницима који су у другачијим политичким опцијама од наше? Како причати о институцијама, говорити да су уништене и урушене, па их онда додатно урушавати и играти на рушевинама. Па због личности мрзити и функцију и институцију.

Шта ли има већу тежину и ко је на фону сарадње, толеранције и уважавања, то што ја могу у сваку медијску кућу у Републици Српској, а и у ФБиХ, или то што неко може само на Федералне медије?

Како очекивати да убиједимо оне који гласају за друге странке ако их не поштујемо, ако не поштујемо њихово и уопште свачије, право на грешку?

Ја водим једну локалну заједницу већ дуго година, у једном тешком и изазовном времену. О том раду свој суд су дали моји суграђани бирајући ме већ трећи пут, а прије тога указујући ми повјерење да их представљам у Народној скупштини Републике Српске. Сматра ли господин Вукановић све ове грађане који мени већ по ко зна који пут на изборима указују повјерење, глупима, поткупљивим и лошим.

Шта се мени тачно замјера? Не замјера ми се сарадња са међународним институцијама и установама, већ само то што годинама покушавам да без острашћености и мржње сарађујем са свима, са свим нивоима власти зарад интереса општине чији сам начелник и Републике Српске.

Не схватају они који у политику уносе више страсти него рационалности да без прве нема друге сарадње, односно нема сарадње са фондовима без ресорних министарстава.

Како то да објаснимо грађанима, када то не схватају ни они који желе да грађане представљају? О каквим промјенама можемо да говоримо, ако сутра господин Вукановић постане предсједник или градоначелник, па одбије да се састане са неким из СНСД-а?

Реваншизам није одлика демократских друштава, напротив.

Нема у бројним текстовима и видео постовима идеја и приједлога. Не говори се о томе шта када се власт промјени. Нема приче о изборном закону, о лустрацији. Како ће се господин Вукановић, али и предсједник СДС-а господин Шаровић односити према онима који буду имали жељу да из владајуће коалиције пређу у СДС или ПДП? Хоће ли прихватити те преласке, хоће ли ставити забрану на кандидовање одређени временски период?

Како Небојша Вукановић објашњава промјену сопственог става о Ненаду Нешићу? Како је од „Неше кружнице“ постао прихватљиви Неша опозиционар? Како је од „лажног кнеза Родољуба“, постао лидер Херцеговине Родољуб Драшковић узор привредника и опозиционара и неко са ким се Вукановићев херцеговачки комшија вози хеликоптером, који није као „они“ који имају хеликоптер?

Па на крају крајева, како објашњава ове нападе на мене, ову причу о томе да он никада не би дошао на састанак код мене? Можда је тачније да каже, не би никада више, јер је и те како долазио и тражио подршку.

Још нешто је овдје важно, уколико се предсједник Српске демократске странке ограђује од ставова чланова странке, конкретно у случају господина Шешића, зашто то исто не учини и када поједини посланици СДС-а говоре ружно и износе неистине о градоначелнику и начелницима? Зашто и коме може да смета сарадња локалних заједница и двојице демократски изабраних политичара?

Свако мало због сујете и личних анимозитета господин Вукановић нарушава јединство уништавају енергију, а при том ироније ли све вријеме прича о другима као нечијим људима, као „убаченим елементима“ и шта све не.

Видјели смо то на примјеру напада на господина Станивуковића приликом посјете предсједника Вучића, гдје се замјера ко гдје сједи, ко је позван а ко не. Тако је било и при састанку опозиције на Јахорини.

Све ово су јасни показатељи политичке незрелости и недостатка спремности да се преузме политичка функција.

Никако да се из народног трибуна, што несумњиво јесте, развије у некога ко прихвата одговорност и схвата важност сарадње, разговора и институционалне борбе за своје ставове и идеје.