Пријатељи, бивши ученици и професори, седме генерације соколачке Гимназије, окупили су се јуче како би прославили јубиларних 50 година матуре. У школаским клупама, на старим мјестима, присјетили су времена из своје младости и оних који више нису присутни међу њима.
Ово је била генерација која је имала 36 ученика, од којих 33 има више или високо школоско образовање. Један од њих је Миланко Радић, који је завршио Електротехнички факултет у Сарајеву, те живот наставио и дочекао пензију у Новом Саду.
– Протеклих година призивао сам гимназијске дане у сјећање, вјерујући да јој се могу захвалити за неупоредиву предност наших стручњака на свјетском нивоу. Сви ми у себи имамо понос, јер је гимназија посебна институција, која нам је много дала. Није то само био период учења , већ и грађења самопоуздања кроз цијели живот – рекао је Радић.
Међу овом генерацијом је и Дана Драгуљић, рођена Шућур, која је живот након школовања наставила преко океана у Америци. Али, како године пролазе и она чешће долази у своје родно мјесто и радо се виђа са школским пријатељима.
Поред професора Луке Којовића, који је дошао из Нове Вароши да одржи час, присутнима се обратио и Буда Симоновића.
– Да ми је неко рекао када сам петог септембра 1969. године ушао у овај разред да ћу дочекати да прославимо 50 година матуре не бих му вјеровао. Било је то једно сретно вријеме и надам се да моји ученици дијеле исто мишљење. Лијепо је видјети људе који су се остварили кроз живот- додао је он.
Како рекоше присутни, који су 50 година матуре наставили слављем. У том времену гиманзија је била извор знања. До наредног окупљања, обећали су једни другима да ће прикупити материјал за књигу – споменар у коме ће се наћи прича о сваком појединцу из те генерације.
