Један човјек створио је моћан Рудар, клуб који ће за двије године у Угљевик донијети два трофеја Купа Републике Српке. То је Боро Босић, привредник, политичар и, надасве, фудбалски радник. Биле су то године када је фудбал у овом малом рударском мјесту доживљавао своје звјездане тренутке.
Интересантан је био Рударев пут до два трофеја у Купу, оба су освојена највише захваљујући сјајним голманима. У тим финалним утакмицама потврдило се још једно неписано правило да је голман пола тима. Тако је било у петом финалу Купа Републике Српске које је одиграно у Бањалуци, 20. маја 1998. године.
Фудбалски куп Републике Српске је из године у годину постајао све популарнији. У походу на пето финале са старта је кренуло 217 клубова. У финале су се пласирала два
најуспјешнија – Рудар из Угљевика и Боксит из Милића. Највише захваљујући искусном и поузданом голману Милораду Максимовићу, побједнички пехар је отишао у Угљевик. Расплет је дошао у серији драматичних пенала.
У регуларном току сусрета, и поред доста прилика, али одличних одбрана оба голмана, резултат се није мијењао. Тако је било на крају утакмице, па се морало приступити извођењу пенала. У том тренутку надали су се сви – голмани Максимовић и Манојловић, тренери Зоран Јагодић и Милан Макић, навијачи оба клуба.
Највише захваљујући голману Рудара Милораду Максимовићу, који је бранио сјајно, фудбалери Боксита нису успјели да савладају екипу из Угљевика. Максимовић је одбранио један пенал, док је Вујачић погодио пречку. Са два пенала у минусу, Боксит није имао пролаза. Серија пенала завршена је – 4 : 2 за Рудар, пети пенал екипа из Угљевика није имала потребу да шутира јер је све већ било готово. Тако су фудбалери Рудара сасвим заслужено стигли до првог трофеја у Купу Републике Српске. Рудар је имао одличну екипу у којој је доминирао голман Максимовић. Тим је одлично водио тренер Зоран Јагодић, човјек који се специјализовао за трофеје.
Велики пехар је отишао у Угљевик и то је била најљепша награда за екипу, стручни штаб и руководство клуба са Бором Босићем на челу, човјеком који је постао легенда фудбала у Републици Српској. Највише захваљујући њему, од малог Рудара, израстао је велики клуб који је остварио одличне такмичарске и организационе успјехе.
РУДАР – БОКСИТ, 0:0, 4:2
Рудар (У): Максимовић, З. Матић, Д. Матић, Ристић, Тимић, Р. Стевановић, Зарић, Вићановић (Вуковић), Бала, Сарић, Балабан.
Тренер: Зоран Јагодић.
Боксит: Манојловић, Драгичевић, Мишић, Милановић, Мрђан, Шкрба, Ђерић, Васиљевић (Ђурић), Вујачић, Роган, Самарџић (Ђукановић).
Тренер: Милан Макић.
Играч утакмице: Милорад Максимовић (Рудар)
Бањалука, 20. мај 1998. године
