Мирослав Дивчић из Сокоца бави се занимљивим хобијем, а односи се на израду дрвених скулптура и сувенира, за шта најчешће користи моторну тестеру и стандардни столарски алат.
Његова најпознатија скулптура је свакако скулптура медвједа и мечета, која данас краси двориште и представља својеврсни симбол Планинарског дома „Црвене стијене“, који је омиљено окупљалиште планинара који походе врхове Романије.
Међу Мирослављевим досадашњим радовима налазе и скулптуре орла и овце, коју сада тренутно по први пут ради за потребе једног ресторана на Сокоцу, а у плану има и израду скулптуре вука за једно спасилачко друштво из Фоче.
– Столарство и заправо потреба за оваквим хобијем представља, заправо, мој дар из дјетињства, јер сам одувијек волио нешто да цртам, правим и стварам и радим са дрветом. Направио сам много предмета од дрвета попут љуљашки, дјечијих играчака, али никад до сада нисам направио неку скулптуру животиње попут медвједа – каже Дивчић у разговору за портал Катера.
Дивчић истиче да је идеја за израдом оваквих скулптура је настала након његовог путовања у Русију, гдје је у једном граду имао прилику видјети сличне израде од дрвета, што је покушао примијенити код куће.
– Прво сам почео са израдом скулптуре мечета, па кад сам видио да то могу урадити, набавио сам већи комад дрвета и направио нешто што данас представља, па сигурно могу рећи, заштитни симбол планинарског дома – каже Дивчић.
Он каже да је најчешће своје производе ради од дрвета бијелог храста, јавора или трешње, те да је то дрво које има најдужи вијек трајања кад се ради о изради предмета од истог.
– Процес израде изгледа тако што кредом или спрејем на дрвету нацртам линије куда треба сјећи, затим након грубих радова већом, па затим мањом моторном тестером, наставим радити уз помоћ длијета и другог тесарског алата за ручну обраду дрвета, до финалних радова са брусилицом – каже Дивчић.
Дивчић истиче да је потребно велико знање прије приступа самој изради предмета од дрвета, посебно је потребно знати добро руковати моторном тестером, која служи за веће и грубе радове.
Додаје да на крају самог процеса се приступа фарбању скулптура ових животиња у ону боју која је карактеристична за ту животињу, те затим наношење заштитног лака како би скулптура издржала различите температурне разлике и временске неприлике, које су карактеристичне за Сарајевско-романијски крај.
