Усамљеност је одувијек присутна међу људима, али појавом коронавируса знатно се повећао број људи који осјећају тугу, тјескобу или анксиозност проузроковану неком врстом отуђења.
Др Дилип Џест, психијатар и неуронаучник са Универзитета у Сан Дијегу открио је шта је заправо усамљеност, како се дефинише и како нас погађа.
Појам усамљености односи се на субјективни стрес који је проузрокован осјећајем да особа нема друштво какво жели. Дакле, усамљеност не значи увијек бити сам, јер се неки људи тако осјећају и када су окружени другим људима, пише “Минд Бодy Греен”.
Она се јавља и онда када људи сматрају да немају са ким да разговарају, да немају особу којој могу да се повјере и да су на неки начин изостављени.
Прво се јави лоше расположење, тјескоба, проблеми са спавањем, а након тога може да дође до развијања депресије, страха од изласка из куће и развијања озбиљних болести попут дијабетеса, деменције, гојазности и болести срца.
Оно на што упозорава психијатар је чињеница да усамљеност не погађа само старије особе, већ све више младих – и то у двадесетим годинама.
“Многи људи мисле да је усамљеност повезана искључиво са људима старије доби, али стварност је сасвим другачија. У истраживању које сам спровео показало се да је умјерена до тешка усамљеност присутна током читавог живота једне одрасле особе. Не постоји старосна група која је на њу имуна, али највише се јавља у двадесетим годинама, средином педесетих и крајем осамдесетих”, рекао је доктор.
Постоји више узрока
Поједини људи имају генетску предиспозицију за то, код неких је у питању (не)способност интеракције са другима, стрес или лоши породични односи.
Психијатар је објаснио и да се у двадесетима јавља јер људи тада доносе неке битне одлуке које одређују животни пут – избор факултета и завршетак истог, избор партнера, заснивање породице, избор мјеста у ком ће живјети, рјешавање стамбеног питања и још много тога.
Такође, пролазе кроз притисак околине и често осјећају да, ако нешто од тога не ураде, нису довољно добри.
У педесетима се јавља јер су људи тада већ одавно остварили доста тога – брак, породица, каријера, па се питају шта и гдје даље. Жене доживљавају менопаузу, а мушкарци се суочавају са андропаузом.
Како каже др Дилип, постоји “противотров” за усамљеност, а то је мудрост.
“Особе за које се сматра да су мудре, на основу неких истраживања, сматра се и да су мање склоне осјећају усамљености. Након неколико деценија истраживања, мудрост сада можемо научно да дефинишемо као скуп различитих особина са биолошким корелатима у мозгу”, рекао је психијатар и додао:
“Те особине укључују способност регулисања осјећања, саосјећања, толеранције супротних ставова и одлучности кад је то потребно, а те особине се не могу само мјерити већ и мијењати. Дакле можете постати мудрији и тако постати мање усамљени, сада и у будућности”, закључио је психијатар.
