У Београду је данас основано завичајно удружење „Романија“, чији је циљ очување идентитета, одржавање што ближих веза са родним крајем и афирмација економских, културних и свих других односа Републике Српске и Србије.
Удружење чине људи који су поријеклом са Сокоца, Хан Пјеска, Рогатице и Пала, али је отворено и за друге који су поријеклом са Романије.
Поздрављајући учеснике оснивачке скупштине, замјеник градоначелника Београда Горан Весић рекао је да у Београду, који је главни град свих Срба, живи „између 10.000 и 15.000 Београђана и Београђанки који су са подручја Романије“.
– То су добри Београђани и Београђанке, који су дали велики допринос развоју нашег града. С обзиром на то да је Београд главни град свих Срба, веома је важно да се наши људи организују и негују везе са подручја са којих потичу – рекао је он.
Према његовим ријечима, на тај начин ће се дати додатни допринос специјалним везама које његују Србија и Република Српска, које су засноване на Дејтонском споразуму.
– Уколико ми не водимо рачуна једни о другима, други о нама неће водити рачуна – поручио је он.
Предсједник новооснованог удружења Винко Пандуревић поручио је да је један од циљева „Романије“ да оствари најбољу могућу сарадњу са градским и општинским органима Београда, као и са руководством општина у завичају и нагласио да ће удружење бити отворено за све.
– Узори у нашем раду биће слободарски дух и предузимљивост наших завичајних предака, који су, прије свега, цијенили слободу и правду и свој народ, како из старих, тако и из нових дана, као и слободарски дух српског народа у цјелини – рекао је Пандуревић.
Он је навео да дуги низ деценија људи са простора Сарајевско-романијске регије живе у Србији, своју су судбину везали са Србијом и дали знатан допринос развоју друштва, али и одржавају везе са завичајем.
– Друга и трећа генерација рођена у Србији има свој завичај и мјесто рођења које је далеко од завичаја њихових родитеља, бака и дједова. Зато смо се ми окупили овдеј да учинимо све да се оствари чврста нит повезаности свих генерација које живе у Србији са Сарајевско-романијском регијом и завичајем наших очева – рекао је он.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић честитао је оснивање удружења, које, како је рекао, за Представништво представља још један простор гдје ће моћи врло успјешно да раде на подстицању и јачању веза Српске Србије и да даје пун допринос очувању националног идентитета.
Он је нагласио да ће удужење имати подршку за реализацију свих програмских активности, а прије свега да одржава везу са завичајем, да свој завичај промовише у средини гдје су се трајно опредјелили да живе и да дају допринос развоју Србије.
Градоначелник Источног Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да је увјерен да ће удружење остварити своје циљеве и указао да су околности учиниле да су Романијци масовно одлазили са тог простора, што је условило то да велики број њих данас живи у Београду.
Он је нагласио да је Сарајево, према попису из 1991. године, имало 156.000 Срба и био други град по броју Срба иза Београда.
– Данас је Источно Сарајево са својих 65.000 становника, као једини град који у свом саставу има општине, бедем Републике Српске. Ми нисмо неко ко тражи помоћ, ми смо дошли да вам кажемо да вас осјећамо као наше грађане. Тамо сте нам добродошли, да ли као неко ко ће доћи да одређено вријеме посјети свој завичај или неким другим поводом. Заједно смо јачи – поручио је он.
Он је нагласио да је жеља да Источно Сарајево и Република Српска расту и остваре сарадњу са свим људима који су из тог краја.
Начелник Сокоца Милован Бјелица рекао је да су грађани тог дијела Републике Српске изузетно везани за Србију „јер да није било Србије они би били третирани као побуњеничко племе“.
Он је истакао да се радује сваком виду сарадње, а да од сутрашње сједнице Владе Србије и Владе Републике Српске очекује нове пројекте, те додао да Соколац има пројекте и стратегију развоја и да му је потребна подршка.
Оснивачкој скуштини удружења „Романија“ у Београду присуствовали су данас и начелници општина Рогатица Милорад Јагодић, Хан Пјесак Слободан Ђурић, Пале Бошко Југовић, посланик у Скупштини Србије Светозар Андрић и многи други.
Удружење Романијаца у Београду постојало је и раније, али годинама уназад није било активно.
