Рука којим једемо најчешће је иста којом и пишемо и којом се више користимо…
Мозак је тај који “бира” која рука ће нам обављати те свакодневне радње као што је писање, прање зуба и слично.
С обзиром на то да лева хемисфера мозга контролише активности на десној страни тела и обрнуто, те да је лева хемисфера задужена за језик, научници сматрају да је могуће да су десноруки само случајност, да је већа активност десне руке само нуспојава еволуције леве хемисфере мозга.
Развијање леве хемисфере мозга примећено је и на животињама које су живеле пре 500 милиона година, када им се лева хемисфера мозга развила тако да буде функционална за рутинска ствари (потрага за храном и слично) а десна је била ослобођена тога и била је слободна да реагује на промене у окружењу.
Исто се може приметити и данас на животињама који ће успешније напасти жртву ако им се она нађе са десне стране. Постоје и неки докази о томе како су се пре два милиона година људи на сличан начин као и данас слижили десном руком, када су, на пример, правили први алат. Међутим, није могуће дати чврсте доказе за ове тезе јер ми било нужно урадити и неуролошке тестове на давно умрлим прецима.
Оно што данашња истраживања могу да покажу као разлику између леворуких и десноруких људи јесте то да је могуће да се леворуки лакше опораљају од оштећења мозга, да, због веће функционалности леве руке у односу на противника, могу бити бољи у борбама, али оно до чега се ни једним истраживањем (за сада) не може доћи је – зашто је човек почео да се ослања више на десну страну тела, односно како је дошло до тога да се лева страна мозга у том смислу више развије.