Кад дође тај мирисан и цвијетан дан
па све замирише на Ђурђевдан,
тад ми и душа миром мирише,
живот око мене новорођен дише.
Тад се сунце нада мном весело шеће,
а моја душа утабаном стазом креће.
Да ти опет ходи
да ти се диви,
да понизно каже да за тебе живи.
И поновим у себи молитву твоју,
благослови старче жртву моју.
Прими ме свече под свој свод
и благослови мој ход.
Нека су молитвене ливаде и поља,
куда је прошла нога моја.
Награди моју жељу, понизност, муку
и никад ме не пуштај из својих руку,
па ћу се молећʼ теби опет одважити
и пут ка теби још једном потражити.
Милосрдан буди према моме труду
и не заборави ме на Страшноме суду,
кад се саберу сви моји гријеси
нека се и тад Твоје чудо деси.
Реци да Ти често походих,
да с Тобом све олује пребродих,
да ме ти прими у свој дом,
гдје спас нађох животу свом.
Јер ти ми душу уми својом бјелином,
непријатеља порази својом силином.
Хвала на сваком дару вољени старче,
са тобом дани љепотом зраче.
Хвала, што заборавих на све ране,
што живот у једну молитву стане,
ону намјењену теби Свети Оче,
Богом дани чуда творче.
А кад се на почетак пута вратим,
ја ћи и тад јасно да те памтим,
бјелину којом се умива душа,
вољеног старца који ме слуша.
И кад ме тешке мисли дотуку
на моје чело Ти стави руку,
да кажем смјело слава ти Боже,
с тобом се све на свијету може.
Ходочасницима у знак захвалности за сваки пређени корак…
Љета Господњег, 2021.
