Код спомен-обиљежја у Миљевићима, парастосом, полагањем вијенца и цвијећа, обиљежено је 29 година од стравичног злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Обиљежавању су присуствовали у име Владе Републике Српске министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, у име Народне скупштине Српске посланик Мирослав Вујичић, те представници институција Републике Српске, руководства града Источно Сарајево и њених општина, као и делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, као невладиних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић је рекао да је колона припадника ЈНА мучки нападнута и 25 година од краја рата за тај злочин нико није одговарао.
– Чуо сам да је Тужилаштво интензивирало рад на овом случају, међутим, интересује ме колики ће бити интензитет њиховог дјеловања. Можда ће да чекају да се деси као са Јованом Дивљаком, који је учествовао у овим нападима, да умре и да умру сви они који су злочине починили, па да се предмет затвори, као да се ништа није десило – истакао је Милиновић.
Он је напоменуо да је у Скопљу био договорен мирни излазак колоне ЈНА из Сарајева и по том договору у мирнодобском поретку колона је и кренула, а војска је тада рањива и није способна да пружи отпор и да се бори.
– Ово није једини случај злочина. Тешки злочин починили су и припадници Петог корпуса тзв. Армије БиХ и овај и многи други злочини познати су јавност јер су снимани камером, а за то нико није одговарао – нагласио је Милиновић.
Он је истакао да до данас нема оптужница по командној одговорности, питајући се, докле ће српске жртве да чекају да се злочинци изведу пред лице правде и казне.
Поручник Жељко Пантелић који је 2. маја 1992. рањен у Команди 2. војне области, а дан касније и заробљен у Добровољачкој улици током мирног повлачења ЈНА из Сарајева, дуго је прикупљао свједочења оних који су преживјели овај злочин и објавио књигу.
– Захваљујући Центру за истраживање ратних злочина Републике Српске, документације до које сам дошао, написао сам књигу „Ничији војници“ о дешавањима у Добровољачкој улици – рекао је Пантелић.
Он је истакао да је покушао да да одговоре на питања како је почео рат у БиХ, о случају Добровољачка, као и о „издаји и прекрашају договора војног врха муслиманске стране и политичког врха тадашње БиХ“.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских формација којима су командовали освједочени предратни сарајевски криминалци.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.
Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, а од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.
Рањено је 71 војно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА – у Дому ЈНА 26, Радничком универзитету три, Скендерији три, Команди Друге војне области 30, Добровољачкој улици шест, а на другим локацијама 26.
Обиљежавање овог догађаја је помјерено са 3. на 10.мај јер се парастоси не служе седам дана прије и послије Васкрса.
