С првим сунчаним данима сви смо појурили у природу јер шта је лепше од роштиљања и дружења у пролеће. А за то време вребају нас мале крвопије, које могу да покваре дан. Крпељи могу да буду врло опасни, па је важно да знамо како да их се сачувамо и шта да радимо ако нам се закаче за кожу.

Сад су најактивнији

Др Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију казао је за портал Нова.рс да су крпељи активни чим спољашња температура буде изнад четири степена, што значи да се могу појавити и у зимским месецима када је напољу топло. Ипак, код нас их има највише баш сада.

„У нашим крајевима крпељи се активирају у пролеће и активни су до почетка јесени. Њихова бројност је навећа током априла и маја, када има и највише падавина, а затим опада у току летњих месеци. Други пик бројности се бележи обично у септембру, али је бројност тада знатно мања него на пролеће.“

Наш саговорник каже да је код нас најчешћи обичан или шумски крпељ Иxодес рицинус и он обично паразитира на стоци, јеленима, псима и осталим животињама, као и на људима.

Заборавите на вађење бензином, алкохолом…

Деси се често да после дана напољу приметимо црну тачкицу на кожи. Тада помислимо на разна народна решења, али то је најбоље заборавити.

„Не препоручује се поливање разним течностима као што су бензин, уље, алкохол, лак за нокте, јер овај поступак доводи до тога да крпељ поврати цревни садржај на месту убода и тако убаци бактерије у крв. На тај начин се само повећава ризик оболевања од инфективних обољења које преносе крпељи.“

А помаже ли популарно окретање крпеља укруг?

„Ако сами вадите крпеља, стерилишите пинцету, па рилицу крпеља ухватите скроз до површине коже и потом га лагано повлачите нагоре, све док га не извучете. Не препоручује се увртање крпеља у правцу супротном од кретања казаљке на сату јер може доћи до кидања рилице“, упозорава др Алексић.

Полако га извадите пинцетом

И др Снежана Томановић, руководилац групе за медицинску ентомологију Института за медицинска истраживања у Београду, за портал Нова.рс говорила је шта је прво најбоље чинити кад нам се крпељ закачи.

„Крпеља треба извадити што пре и то је прва битна ствар. Такође, крпељ може да се вади и у кућним условима, то апсолутно није нешто због чега мора да се иде код лекара, поготово не у Ургентни центар или сличне установе, а то људи некад чине из страха.“

Уколико нисте сигурни, наравно, можете да одете код лекара, али све можете и сами, а докторка прича како.

„Најбоље је механичко вађење, а никако третирање било каквим хемијским агенсима. Дакле, избегавајте уље од менте, које кружи по интернету као препорука, затим, слана вода, со, парфем, бензин – ништа од тога, само пинцета. Крпеља можете извадити и равно и укруг, али не мора у контрасмеру од казаљке на сату, већ како вам је згодније. Само је битно да се он захвати што ближе кожи и да се извуче лагано и пажљиво да се не би покидао“, прича докторка.

Ако и поред све пажње главица или други мањи део крпеља остане у кожи, требало би да га тело само избаци и нема потребе за одласком код лекара.

„Свакако треба пратити стање и реаговати ако се појаве било какви симптоми који указују на лајмску болест или на инфекцију. И међународна препорука је да се након вађења прате симптоми. Ако се појаве, тада се иде код лекара. Прво, није сваки крпељ заражен, а друго, и ако јесте, то не мора апсолутно да значи да ће он пренети заразу и управо је зато битно да се крпељ што пре извади“, каже докторка Томановић и додаје да за лајмску болест, оквирно, све дуже од 24 сата представља ризик, а према неким студијама чак и до 48 сати.

Лајмска болест

„Болест најчешће почиње појавом карактеристичног црвенила коже на месту убода. Јавља се од првог дана до месец дана после убода зараженог крпеља у виду безболног црвенила у равни коже. Црвенило је најчешће овалног облика, шири се према периферији и различите величине је, од неколико центиметара до више десетина. Временом црвенило почиње да бледи у средини и добија прстенасти изглед, са јаче или слабије израженим црвеним рубом. Ово је сигуран знак првог стадијума лајмске болести. Јавља се код 50 одсто до 75 одсто оболелих. Понекад постоји проблем у препознавању овог карактеристичног знака лајмске болести, углавном кад она није типична по изгледу или код пацијената који нису регистровали убод крпеља – откинутом приликом чешања, у току купања, или ако је био на теже видљивом месту као што је космати део главе, леђа“, каже др Иван Алексић из Завода за биоциде.

Др Алексић каже и да су могући и повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, увећање и болност локалних лимфних жлезда.

„Промене другог стадијума се испољавају после неколико недеља или месеци, и то као јаче изражени симптоми и знаци стања сличног грипу, појава неколико мањих црвених печата на кожи који нису повезани са местом убода крпеља (личи на алергију), запаљење можданих опни или нерава, зглобова, срчаног мишића и других органа.“

У случајевима пропуштеног или неадекватног лечења болести у овом стадијуму, напомиње др Алексић, после 10 месеци или више година, може да дође до трајних оштећења зглобова, нервног система и коже. Ове промене припадају трећем стадијума лајмске болести и утичу на смањење радне способности и настанак инвалидности.

Место убода крпеља се посматра око месец дана. Појава карактеристичног црвенила на месту убода је знак инфекције узрочником лајмске болести и обавезно се лечи антибиотицима. Раним откривањем болести и предузимањем адекватног лечења спречава се развој другог и трећег стадијума болести.

У природу у дугим рукавима и затвореној обући

И пошто смо сазнали колико крпељи могу бити опасни, јасно је да би свако да их се сачува. Др Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију има праве савете за то.

Носите гардеробу дугих рукава и дугих ногавица светлијих боја јер се тако крпељи могу лакше уочити.

Носите затворену обућу, увуците ногавице у чарапе.

Избегавајте шетњу, посебно босих ногу кроз високу траву, жбуње, неуређене зелене површине.

Избегавајте лежање на земљи или одлагање гардеробе на неуређеним зеленим површинама.

Покријте главу шеширом, качкетом, марамом…

Користите репеленте (треба знати да они не пружају 100% заштиту).

При повратку из шетње по природи неопходно је да темељно преконтролишете кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија, тј. крпељима лакша за убадање.

Детаљно преконтролишите и да ли кућни љубимци после шетње на себи имају крпеље и заштитите их различитим репелентима (оглица, течност за кожу, шампон…).