Српска православна црква и вјерници данас прослављају светог Марка, писца једног од четири јеванђеља.

Марковдан се у обиљежава и празнује од давнина. Вјеровало се да ће онога ко се данас огријеши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.

Такође, ово је лош дан за спавалице! На овај дан, вјерује народ, никако не ваља дријемати преко дана јер ће се онда бити бунован, поспан и болешљив преко цијеле године.

Изузетак су они који су већ “згријешили” и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко вријеме и на Марковдан јер ће тако “поништити дејство” пређашњег сна и неће их стићи “казна”.

У Лесковачкој Морави се сматрало да кукуруз треба почети са окопавањем од Марковдана,када је најбоље и купус расађивати – да би добро родио. У Горњој Пчињи се Свети Марко прославља под називом Марко Градобија, и ништа се није смјело радити да не би град побио сав род и љетину.

Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи вјерујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.

Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку – Марковдан црква празнује 8. маја по Грегоријанском календару тј. 25. априла по Јулијанском календару. То је празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра, Марку, који је на молбу вјерника написао књигу и Исусовим чудесима и учењу.

Тако је према предању настало прво јеванђеље.

Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по тијелу, него по духу. Када је Марко био с Петром у Риму, вјерници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу.

Тако је Марко написао јеванђеље, које је видио и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посвједочио да је истинито. Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то вријеме притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе. Свети Марко је, уз Божију помоћ, успио да посије сјеме Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.

Из Пентапоља је дошао у Александрију, гдје је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Марко је своју проповед Марко потврђивао многобројним великим чудима. Када су га незнабошци оптуживали да разара њихову идолопоклоничку вјеру и када је градоначелник почео да га тражи, Марко је поново побјегао у Пентапољ, гдје је наставио своје дјело. Марко се послије двије године вратио у Александрију, на велику радост вјерника, чији се број вишеструко повећао.

Тада су га ухватили незнабошци, везали га и вукли по калдрми вичући: “Повуцимо вола у обор”. Тешко повријеђеног и крвавог бацили су га у тамницу, гдје му се прво јавио анђео који га је храбрио и крепио. Затим му се јавио и сам Исус Христ, који му је рекао: “Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој”, а Марко му је одговорио: “Мир и теби, господе мој Исусе Христе”. Злобни људи су сутрадан извукли Марка из тамнице и поново га вукли по улицама и поново викали: “Повуцимо вола у обор”. Изнурен и изможден, Марко је изустио: “У руке твоје, господе, предајем дух мој”, и умро, 68. године у Александрији, пише Блиц жена.