Са изузетком производа малобројних произвођача сертификованог органског воћа и поврћа, овакви производи које се продају на пијаци и у маркетима третирани су пестицидима.
Међутим, др Милан Стевић професор Пољопривредног факултета у Београду истиче да је много важније да ли су престициди примјењени на правилан начин.
“То у најкраћем подразумијева да ли је одабран пестицид чија је употреба дозвољена у одређеној биљној врсти, затим да ли је он примјењен у строго прописаној дози, односно концентрацији и треће да ли су поштоване каренце, односно минимални временски рок који је неопходно да прође од посљедње примјене до бербе”, објашњава Стевић за РТС и додаје да је ризик по здравље конзумената минималан ако су поштована набројана правила.
Пестициди се примјењују и у производњи у затвореном простору, то јест у пластеницима и стакленицима. Све што можемо да урадимо је да темељно оперемо све што ћемо појести.
“Јагоде су потенцијално најризичније кад су остаци пестициди у питању. То је осјетљива биљна врста који напада велики број штеточина и пестициди морају да се примјењују у њеној производњи. Други разлог је што је јагода најосјетљивија управо у фазама технолошке зрелости, то јест неопсредно прије и током њене бербе. Трећи разлог је њена грађа. Покожица јагоде је изузетно пријемчива за пестициде. Она је јако њежна и не можемо, као код јабуке, код које имамо могућност да скинемо кору, или парадајз који можемо грубље да оперемо под млазом воде. Код јагоде то не можемо а да не повриједимо плод”, навео је Стевић.
Наравно, ако су пестициди правилно изабрани и правилно примјењени, јагоде неће бити опасне по здравље.
Зелена салата је пратилац јагоде кад је у питању поменути ризик. Без обзира на то што се јабуке убједљиво највише пута третирају у току производње, оне не морају бити ризичне.
“Већина тих третмана се дешава у почетку вегетације када и немамо плод и не постоји потреба примена пестицида пред саму бербу. Код салате је опасно јер једемо лишће које је директно третирано”, нагласио је Стевић.
Временске прилике које смо имали у марту и почетком априла погодује развоју узрочника биљних болести. Најугроженије су коштуњаве воћне врсте попут шљиве, брескве, а за неки дан ће бити и вишња и трешња које су у фази цвјетања.
Добра јабука мора да се прска
“Ово вријеме погодује и најопасније болести јабуке – чађава краставости. Ако се инфекција догоди на почетку вегетације што је сада, послије тога је јако тешко до краја вегетације што изискује повећан број третмана који може бити и преко 20”, указао је Стевић.
Јабуке које долазе на наше тржиште, нарочито са влажнијих подручја прскане су више него домаће.
Просјечни Американац поједе годишње око осам килограма свјежих јагода, а са њима и десетине пестицида, утврдила је једна њихова радна група.
Ове године контрола је показала да су и шпинат, кељ, купус, нектарине, јабуке, грожђе на списку воћа и поврћа са највише остатака песетицида. Листа је слична и на овим просторима.
“Шпинат који се код нас производи бих издвојио. Мислим да није у високом ризику кад су пестициди у питању. Код њега имамо други проблем – повећан садржај нитрата и нитрита због појачане исхране земљишта азотним ђубривима, а ти молекули у организму прелазе у нитрозамине који су доказано канцерогени. Ово друго да, јагоде, зелена салата, нектарине, брескве, трешње, све је то потенцијално ризично, али не мора бити”, нагласио је Стевић.
И јужно воће треба добро прати, али не само због пестицида, истиче професор, већ због тога што не знамо “колико је то руку прошло” док је стигло до нас.
Неки пестициди не могу се опрати водом
Постоје двије врсте пестицида – једна група остаје искључиво на површини биљног ткива и не продире у њене сокове и они се могу опрати.
Код друге врсте пестицида, тзв. системичних након апликације материје продиру кроз кутикулу, улазе у биљне сокове. Такви пестициди не могу се опрати већ их биљка мора разложити до метаболита који нису токсични током каренце.
Апсолутна је заблуда да је црвљива воћка и она која не изгледа лијепо здравија.
“То може да буде тако, али у већини случајева ако је јабука оштећена, то врло често само значи да произвођачи нису примијенили адекватне мјере заштите или на вријеме. Врло често на истој тезги код истог продавца имате и црвљиве јабуке и оне које то нису. Убијеђен сам да је то из истог воћњака”, закључио је професор Стевић и поручио да је увијек боље сачекати сезону одређеног воћа или поврћа него јести га у јануару.
