У Бањалуци је 8. априла преминуо угледни лингвиста, професор Милорад телебак. Комеморација поводом смрти професора Телебака, биће одржана у понедјељак 12. априла са почетком у 11.00 часова на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске.
Телебак је рођен 1942. године у Невесињу.
Био је професор на бањалучком Универзитету. Телебак је био ангажован као лектор у Народном позоришту Републике Српске и на Радио-телевизији Републике Српске.
Био је члан Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије.
Телебак је носилац Ордена Његоша, којим га је одликовао предсједник Републике Српске “за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа”.
За језичке приручнике које је написао, добио је више књижевних награда.
Професор Телебак је 14. јуна 2015. године одржао предавање у Сокоцу, које је насловио “Са смијехом кроз српски језик”. Казивање професора Телебака примљено је са одушевљењем присутних у просторијама Високе школе за услужни бизнис.
Подсјећамо шта је Велемир Елез, пратећи предавање познатог лигвисте, забиљежио за Соколачке новине .
Лингвиста Милорад Телебак
ЈЕЗИК ДИЈЕЛИ СУДБИНУ НАРОДА
-Што се дешава језику, дешава се и народу. Кад год је било народу тешко и у језику су се дешавали потреси. И данас се потреси дешавају. Језик и народ су судбински повезани. Читав 20. вијек смо изгубили у стварању заједничке државе, братства и јединства, социјализма, комунизма, што се показао као чист промашај, јер су то све пропале идеје. Ништа у стотину година нисмо урадили у интересу свог народа. Запоставили смо националне интересе. Хрвати су, захваљујући ватиканским, бечким и другим менторима, од српског дошли до хрватског језика. Ми смо напустили своје нацинално писмо – ћирилицу, иако је оно једно од најсавршенијих писама, зарад тог неког заједништва. Нажалост, и данас, након распада државне заједнице, говоримо поприлично српско-хрватски, па чак и на Катедри за српски језик, гдје то не би смјело бити. Муслимани и Хрвати у БиХ данас причају како никад прије нису причали. У свакодневици се чују неке чудне ријечи. Заговара се и неки босански језик. Због тога брига о српском језику мора бити појединачна и колективна. Школе, Министарство просвјете и културе и медији морају бити много озбиљнији како би се заштитио и сачувао српски језик – нагласио је Телебак.
У свим предавањима професор Телебак окривљује и медије за слабу језичку културу.
– Некада се језик и стил у писаним медијима одликовао кратком и јасном реченицом, ријечима блиским обичном човјеку. И полуписмени људи су са лакоћом могли схватити шта се хтјело рећи у новинском тексту. У радију су радили образовани људи, које су пратили мелодични, пријатни гласови и правилна акцентуација. Радио је био школа доброг говора. Данас то није тако. Много тога што нема везе са стадандардним језиком чује се на радио таласима. Телевизија је као најмоћнији медиј потпуно занемарила језичку културу. Електронски медији су загађени језиком адмистрације, политике. Присутан је бирократски језик, препун фраза и туђих ријечи. Многи који говоре у микрофон не знају стандардне норме нашег језика. Немају опште знање и образовање, што је погубно. Због тога се могу свакодневно чути бројне небулозе у ТВ и радио емисијама – казао је професор Телебак.
Милорад Телебак је, заиста, неуморни борац за чистоту српског језика, изузетно значајна личност у области језика и језичке културе. Написао је десет језичких приручника, око 800 написа о језику који су објављени у бројним листовима и часописима, аутор је преко 400 радио емисија о језику…
Предавања Милорада Телебака су прави доживљај за слушаоце. Много тога занимљивог, оног што до сада нису знали, могу чути основци, средњошколци, студенти, средњовјечни, па и они који су закорачили у позне године живота. Познати линвиста показује да се српски језик може учити кроз смијех, да је такав начин учења прихватљив. Све што каже јасна је порука да је на свима нама света обавеза да језик чувамо и његујемо, да га бранимо од туђих ријечи, од опште американизације и инвазије енглеских ријечи. Јер, није случајно речено – језик дијели судбину народа.
