Неколико дана пре напшења, Слободан Милошевић дао је интервју за израелски лист, за који ће се испоставити да је последњи интервју бившег председника СРЈ.
Лист “Хааретз” из Тел Авива након више месеци чекања урадио је интервју са Милошевићем.
“Хааретз”, заједно са „Интернатионал Хералд Трибуном”, листом који су у то време заједнички издавала два најважнија америчка дневна листа, “Њујорк тајмс” и “Вашингтон пост”, упутио је октобра 2000. дотадашњем председнику СР Југославије Слободану Милошевићу, одмах након његовог силаска с власти, предлог за интервју, пише аутор интервјуа Драган Бисенић.
Интервју је прихваћен крајем фебруара и договорен за средину марта.
После ауторизације, интервју је преузео и “Њујорк тајмс”, а испоставило се да ће то бити последњи интервју који је Милошевић дао. Ухапшен је 1. априла, а 28. јуна испоручен је Хашком трибуналу, где је и преминуо 11. марта 2006..
Како наводи, Сједињене Америчке Државе условиле су своју помоћ Србији Милошевићевим хапшењем, са задатим роком до 31. марта. У таквим околностима, 14. марта 2001. вођен је интервју с бившим председником СР Југославије, две недеље пре његовог хапшења. Ауторизовани текст разговора пренет је у неколико светских медија, наводи Бисенић.
Како пише, тих дана у пуном јеку био је албанско-македонски сукоб на северу Македоније који је анагажовао и Србију која је на све то мотрила из “копнене зоне безбедности” успостављене према Косову.
“Никада ми ни на памет није пало да будем нови Тито! Чак ни онда када су неки почели да од Пожаревца праве нови Кумровец”, прокоментарисао је тада Слободан Милошевић.
На питање да ли је своје говоре писао сам, јер се се причало да то ради његова супруга, Милошевић одоговара: “Апсолутно сам! Све сам их написао за кухињским столом.”
У време када је постао председник ЦК СК Србије, додаје, републике нису имале неку велику власт: “Ништа није могло да се уради, а да се не питају чилагери горе. Једном ме је један новинар питао шта је мислим о мојој одговорности за распад Југославије. Ја му одговорим: ‘Да сам ја био председник Југославије, она се не би ни распала’. Они су били толико против мене, да нису некада хтели да узму телефонску линију да би разговарали са мном.”
У своје заслуге је убрајао и успостављање дипломатских односа са Израелом. Не без поноса каже да је он био први који је тражио да се успоставе дипломатски односи са Израелом и да је скупштина Србије донела резолуцију о томе, али да то савезне власти нису желеле да прихвате и подрже, преноси новинар Бисенић.
О Холбруку, Дејтону….
Милшевић је потом говорио о америчком изасланику ричарду Холбруку који га је оптуживао за погибију америчке делегације у којој су били Боб Фрејжер у пратњи Џозефа Крузела и Нелсона Друа.
“За њихову смрт одговоран је Холбрук. Ја сам им говорио да иду другим путем, преко Републике Српске, али Холбрук је то одбио јер је рекао да неће да га Младићева војска контролише и зауставља. Ја му кажем да му гарантујем да га неће заустављати, позовем Младића који пошаље писану гаранцију, али он опет неће. Рекао сам му да то није “роад” него камењар, али он није хтео да слуша. Ја сам га још завитлавао. Кажем му да Французи гину ко пилићи на том путу, да се преврћу сваког дана, али он је пошто-пото хтео на ту страну. Послао их је у смрт. Роберт Фрејжер је био најспособнији од њих. Његова супруга и деца долазили су овде и били су с нама у Карађорђеву”, навео је тада Милошевић.
На питање које је највећи преварант од људи из света са којима је имао прилику да се сретне, Милошебић је одговорио: “Холбрук! Ми разговарамо по целу ноћ, а онда он дође ујутро са сасвим супротним стварима од оних о којима смо се договорили. Питам га: “Шта је то сада”, а он ће “инструцтионс”. И тако стално, “инструцтионс, инструцтионс…”. Па, добро, питам га: “Докле инструцтионс”? Ја преговарам овде са овлашћењима, а ти ми стално вичеш “инструцтионс, инструцтионс”! Доведи неког ко има овлашћења! Ја сам му рекао да он нема муда да донесе никакву кључну одлуку, да преломи”.
“За Дејтон је најзаслужнији државни секретар Ворен Кристофер. Ја сам то једном рекао у једној изјави поводом годишњице Дејтона. Нисам имао никаквог разлога да нешто подилазим Кристоферу који је стар човек и који је одлазио са функције. То ми Холбрук никада није заборавио. Када смо се договарали око Верификационе мисије, рекао ми је “No requests more, no request.”
Када је реч о саговорницима из региона, Милошевић је рекао: “Туђман је држао своју реч. Изетбеговић је увек користио Американце као изговор за своје одбијање. Када смо били код Јељцина, ја сам Туђмана завитлавао. Кажем му да њему кроз ноге пролазе гранате, пошто је тада било наводно гранатирање Банских дворова. Он је то подносио”.
Бивши председник СРЈ посебно је говорио о споразуму у Дејтону.
“Целу ноћ смо чекали шта ће Алија да уради. Почео је и да пада снег када сам ујутру 21. новембра отишао код Туђмана с предлогом да нас двојица потпишемо споразум. Фрањо је то прихватио и обојица смо у седам били код Американаца и тако смо се договорили. Туђман је одржао своју реч. Моја коначна понуда била је да прихватим арбитражу за Брчко одложену на годину дана и да то понудим Кристоферу. Кристофер и Холбрук су проследили Изетбеговићу Туђманову и моју понуду. После премишљања, Изетбеговић је то прихватио”.
“Хаг је велика глупост”
То је велика глупост. То и они сада виде”, рекао је Милошевић на питање шта очекује од Хага.
Милошевић је тада говорио и о политичкој ситуацији у Југославији.
“Угрожен је територијални интегритет Југославије. У експанзији су албански сепаратизам и тероризам, јер су се, после октобарских догађаја, снажно и брзо пренели и на подручје ван Косова. Аспирације албанских сепаратиста и терориста се шире са територије Косова на друга подручја јужне Србије и у овим околностима где им се омогућава да купују време, ја не знам, заиста, где им је крај. Бојим се да ће и други сепаратисти добити своје терористичко лице и захтевати нарочито аутономни статус за вишенационална подручја Србије или чак и за отцепљење тих подручја од Србије. Црна Гора се може одвојити од Србије, јер се на томе ради и ван Југославије и у Југославији, али, бојим се да ће Црна Гора бити суочена и са унутрашњим сепаратистичким тензијама и захтевима за прекрајањем њеног територијалног простора. Што се економских и социјалних прилика тиче”, наставио је Милошевић, „оне су лоше, јер стандард нагло и много пада. Мислим да је то неоправдано, јер је економска ситуација и у условима санкција била много боља, а сада, имајући у виду да су коначно скинуте све санкције и успостављене све везе са ‘светом’, то поготово не би смело да се догађа”, рекао је Милошевић.
На питање “Хареца” да ли себе сматра политичаром, државником или револуционаром Милошевић одоговара: “Увек сам за себе сматрао да сам обичан човек, кога су историјске околности у једном тренутку његовог живота довеле у ситуацију да сав свој живот посвети народу коме је све било угрожено”.
“Није заслуга ни моја, ни Србије, па ни Југославије у крајњој линији, што је у бурним догађајима који су задесили Источну Европу 1989. и 1990. године у свим земљама тог региона дошло до драматичних политичких тензија, сукоба и промена које су у други план ставиле и економску и социјалну и образовну и културну димензију њиховог живота, живот ових земаља свеле на страначке сукобе и борбе, а у вишенационалним државама на етничке, националне и верске нетрпељивости, због којих су се неке од тих вишенационалних земаља распале, а неке наставиле да живе у непрекидним и тешким тензијама између већинског становништва и мањина.
Заслуга за тај трауматични живот свих ових земаља највећим делом припада креаторима светског поретка који је предвиђао да се ове земље колонизују. Али, наравно, не треба ни ове земље амнестирати од сваке одговорности за судбину која их је снашла. Било је, ипак, доста начина да се супротставе економској и социјалној деградацији, а нарочито политичким, националним, верским и етничким сукобима који су разграђивали њихово биће.
У тим околностима, на самом почетку деведесетих година, ја сам био принуђен да у борби за очување Југославије, а касније у подршци интересима српског народа ван Србије и, најзад, у напорима да се сачува независност саме Србије и треће, тек успостављене Југославије, да браним највеће вредности – домовину, народ, слободу, независност, национално достојанство”.
“Велике силе имале интерес да дестабилизују Балкан”
“Неки Србију и њен положај воле да пореде са положајем Израела, Косово са Јерусалимом, муслиманско окружење Србије са палестинским и арапским окружењем Израела. То је рекао и садашњи председник Коштуница. Сматрате ли да су та поређења основана или су она резултат извесних пропагандних намера да би се положај Србије боље схватио у свету?”
Највећа сличност је у томе што је и над Србима као и над Јеврејима извршен геноцид. Само су сада гасне коморе и пећи за спаљивање, замениле усавршеније, прикривеније и дуготрајније форме уништавања једног храброг народа и његове државе. Медијска сатанизација, економске санкције, блокаде, бомбардовање. Срби су једини народ који је бомбардован у Европи од Другог светског рата. Најпре у Републици Српској, а онда у Југославији. 22.000 тона бомби сручено је на Југославију ’99. – готово све на цивилне циљеве. Њихове удворице данас, у Југославији, према политичким неистомишљеницима, а пре свега левичарима, врше такво безакоње, насиље и дискриминацију која се само може упоредити са дискриминацијом над Јеврејима у нацистичкој Немачкој.
“Тамо где је одговорност највећа, највећи је и ризик. А на челу земље и народа који су изложени врло организованим међународним притисцима, који су предмет пажње готово целог света, тај ризик је највећи.Рачунао сам са тим ризиком. Његовим последицама сам изложен од првог дана, такорећи већ од 1990. године. Али сам рачунао и са истином и правдом. Веровао сам у њих. Зато се нисам бранио од клевета којима сам био изложен. Можда је то грешка. Моја породица, на пример, сматра да је грешка, да није требало да пређем ни преко једне клевете.”, рекао је Милошевић.
На питање да ли је знао да ће га после слике која је створена у светским медијим, после непристајања на услове НАТО-а, оптужити Хашки трибунал Милошевић одговара да је “рачунао на све опасности које са собом доноси одлука да Србија и Југославија не прихвате услове НАТО пакта. Оптужница Хашког трибунала је само једна од тих опасности за мој живот и живот моје породице”
“Што се уцене тиче, о њој мислим, надам се, исто што и Ви, исто што и сви нормални људи на свету. Уцена је један од најнеморалнијих облика индивидуалног и колективног понашања. Једна од оправдано најомраженијих речи у људском говору је уцена”, рекао је бивши председник СРЈ о уцени САД и оптужници Хашког трибунала.
“Каква је била улога великих сила на Балкану у последњих десет година?”
“Велике силе су имале заједнички интерес да дестабилизују Балкан, да би га економски користиле и политички контролисале. У том погледу је нелогично што су се у тој причи заједно нашле све велике западне земље. Дестабилизација Балкана је и дестабилизација Европе. То могу да немају у виду неки политичари у САД, али то не могу да немају у виду у Европи”, одговара Милошевић.
“Косово је Србија”
“Укидањем Варшавског војног савеза, НАТО, који је до тада био његов антипод, остао је сам. Његова моћ је постала неограничена, светска равнотежа потпуно укинута. Можда су зато земље чланице НАТО пакта требало да своју заједничку политику нађу у политичкој платформи сарадње са свима, у помоћи неразвијеним и малим земљама и народима. НАТО, када је остао сам и постао моћан, имао је шансе да укине све ратове на свету”, рекао је у интервјуу за израелски лист Милошевић.
На питање зашто је прихватио споразум Черномирдин-Ахтисари, којим је окончано НАТО бомбардовање Југославије Слободан Милошевић одговара:
“Зато што је споразум доносио такве услове прекида рата који су садржали гаранције УН у погледу суверенитета и територијалног интегритета Југославије и предвиђао да на Косово, у ограниченом временском периоду, стигну представници УН да обезбеде мир и сигурност за све грађане, да УН помогну да се дође до политичког решења у интересу свих који живе на Косову и Метохији. И зато што ми је Черномирдин, у име Русије и у име председника Јељцина, пред целом својом делегацијом и пред руским генералима, пред нашим генералима и пред целом нашом делегацијом – гарантовао да Русија неће прихватити и да ће ставити вето на сваки покушај увођења главе VIII Повеље УН”.
“Да ли је Косово по Вашем мишљењу, заштићено или изгубљено за Србију?
Косово је Србија. Било и биће. Али Косово је у овом тренутку – узурпацијом улоге УН од стране НАТО-а – под окупацијом. Оног тренутка када се та страна окупација на било који начин оконча, сан албанских терориста биће окончан. Косово може бити изгубљено само ако се води политика која игнорише националне интересе и затварају очи пред албанским сепаратизмом и тероризмом. А заштићено је ако се води супротна политика. Она коју ја представљам”
Милошевић је тада новинару Бисенићу одоговорио и да није “антиамериканац”.
О 5. октобру, најављеном хапшењу
Драган Бисенић, који је водио разговор, наводи да је “Хааретз” интервју објавио 14. марта 2021, под насловом “И wас дицтатор” (Био сам диктатор)
Бивши председник СРЈ тада је говорио и о 5. октобру 2000. године и ономе што је уследило.
Новинар је упитао Милошевића за коментар о наводима Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице да су очекивали да после паљења Скупштине и телевизије буду ухапшени, а Милишевић је одговиро: “Нисам их ухапсио зато што сам диктатор”.
Милошевић је рекао да је у тренутку када је Војислав Коштуница дошао и рекао да је Службени лист објавио његову победу на изборима, одлучио да то и прихвати.
На питање да оцени своју политику Милошевић одговара: “Успео сам у одлуци и напорима да се посветим интересима свога народа и свих грађана Републике Србије. Нисам успео да у свом раду разликујем саветнике, сараднике и пријатеље од каријериста и профитера. Али, нисам ваљда први председник коме се то десило. Моја је грешка што сам занемарио претходна искуства. Вероватно сам сматрао да су из тих претходних искустава поуку извукли други и због тога сам био склон заблуди да се искреност, помоћ и добра воља враћају на исти начин”.
Тих дана су се у Београду скупљани новинари из света због најављеног хапшења Слободана Милошевића, те је Милошевић и то прокоментарисао у овом интервјуу.
“Што се тиче скупљања новинара из целог света да гледају „привођење и хапшење” било чије, гледам на то као остатке гладијаторских потреба, тако дуго задовољаваних у Европи. Притиске доживљавам као што их доживљава сваки човек који је изложен притисцима – односно коме се прети насиљем. А што се мирне савести тиче, на мирну савест се ипак позива неко ко сноси одговорност у негативном смислу, за неке одлуке, догађаје, потезе, понашања. Налазећи се на челу Србије, а затим и Југославије, ја мислим да сам учинио све да одбраним свој народ и да нисам повукао ниједан потез на штету интереса земље, народа и грађана. Напротив. У историјским околностима које су снашле овај део света и посебно геноцида над Србима, мислим да сам поступао најбоље што се могло, а сигурно најбоље што сам ја могао”, рекао је Милошевић.
“Ја сам у садашњости имао велику подршку од народа и јавности. Имао сам и много критичара и противника. Али, у будућности, у историји, сигурно ћу имати мање противника а, можда, и мање критичара. Уосталом, видеће се”, додао је.
За крај, Милошевић је одговорио на питање каква су његова предвиђања у погледу политичке будућности Србије и Југославије.
“Оптимистичка, ако се политика у Србији и Југославији буде водила у интересу независности земље, њеног територијалног интегритета и државног суверенитета. На искуствима и сазнањима савремене економије, уз уважавање националне прошлости и на познавању и примени свих научних, технолошких и културних достигнућа у савременом свету и развијању осећања припадности светској заједници, на принципима равноправности и заједничких интереса.
Песимистичка, ако се буде водила супротна политика. Надам се да је кратко, а и јасно”, закључио је Слободан Милошевић у свом последњем интервјуу
