Бивши истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић рекла је Срни да је „масакр у Рачку“, у коме је 15. јануара 1999. године убијено 45 терориста, „сценарио албанског лобија“ и да је истина о томе утврђена, али српска страна мора истрајати све док се против америчког шпијуна и шефа посматрачке–верификационе Мисије ОЕБС-а Вилијам Вилијама и првог цивилног администратора Бернара Кушнера не подигну оптужнице.
– Све док се против Вокера и Кушнера не подигну оптужнице, а команданти терористичке тзв. ОВК Хашим Тачи, Рам Буја, Агим Чеку, Фатмир Лимај и остали злочинци не осуде у процесима који трају пред Специјалним судом за злочине које су починили пропадници тзв. ОВК, српска страна мора истрајавати у ставу да је агресија на СРЈ била супротна међународном праву јер је заснована на сценарију званом „масакр у Рачку“ – истиче Маринковићева.
Према њеним ријечима, сви они морају одговарати.
– Они морају одговарати не само за агресију над СРЈ, већ и за засипање територије Косова и Метохије, као и централне Србије касетним бомбама и осиромашеним уранијумом, због чега данас, посебно из Метохије, бјеже и Албанци јер су свјесни да је смртност енормно порасла управо због дејства осиромашеног уранијума – појашњава она.
Сценарио „масакр у Рачку“
Маринковићева наглашава да је циљ сценарија „масакр у Рачку“ био да се жртвом 45 припадника терористичке банде покрене бомбардовање бивше СРЈ и на територију Косова и Метохије довуку наоружани плаћеници како би, уз помоћ НАТО авијације, протјерали Србе и српске институције и започели процес формирања независне државе Косово као дијела „велике Албаније“.
Присјећајући се свог, како је истакла, најпрофесионалнијег увиђаја, Маринковићева каже да је тог јутра 15. јануара 1999. године била дежурна, те да је по добијању информације из Министарства унутрашњих послова Србије – Одјељења у Урошевцу, да је у Рачку дошло до сукоба полиције и терористичких банди, формирала увиђајну екипу и кренула у пратњи јаких полицијских снага на лице мјеста.
– Нисмо ни претпоставили нити смо имали било какву информацију да је у Рачку спремљен сценарио који је имао пресудну улогу у прогону српске државе, српских институција и српског народа са Косова и Метохије – наводи Маринковићева.
Рачак је, истиче она, за њу, гледано са професионалне стране, био најтежи радни задатак који је обавила и због кога је поносна.
На основу списа судије Маринковић у Хагу доказана истина
У Хагу је, наводи Маринковићева, на основу њених списа и предмета доказано да у Рачку, мјесту у општини Штимље, није било масакра нити било каквог ратног злочина почињеног над недужним албанским становништвом, како је то Вокер представио и на основу чијег је „мига из Рачка“ 18 чланица ЕУ, уз САД, у операцији под називом „Милосрдни анђео“ започело бомбардовање бивше СРЈ.
Акција полиције у Рачку је, тврди она, класичан примјер антитерористичке акције коју је полиција спровела јер су припадници терористичких банди из Штимља, под вођством Вокера, у претходним данима спровели више оружаних напада на полицијске патроле и цивиле.
– Из Рачка претвореног у легло терористичких банди терористи су по доласку Вокера у Приштину интензивирали оружане нападе на припаднике полиције, пресретали возила, убијали и киднаповали цивиле – појашњава Маринковићева и истиче да је полиција реализовала акцију у Рачку због повода од два дана раније када је убијен један, а рањена тројица полицајаца.
Полиција је кренула у потрагу за починиоцима и у Рачку је наишла на наоружане банде које су полицајце засипале рафалном паљбом из аутоматског оружја и минобацачким гранатама.
Услиједио је одговор у коме је на линији дугој око километар убијено 45 терориста, међутим, према сценарију западних и албанских лобија који је, очигледно, спроводио Вокер, свијету је послата информација да се догодио масакр над цивилним становништвом.
Она подсјећа да је полиција тијела убијених терориста пронашла у локалној џамији и да је међу убијеним било жена у униформама и опреми са ознаком „УЧК“.
– Ту слику сам затекла четири дана касније, заједно са члановима истражног тима, представницима посматрачке Мисије ОЕБС-а и бројним страним и неколико извјештача наших медија – објашњава она.
Маринковићева посебно наглашава да су у наставку увиђаја, вршећи претрагу терена по ободу шуме ослоњене на село, пронашли на десетине ровова повезаних траншејама и у њима стотине и стотине чаура, пакете ручних бомби, гранате, минобацаче и минобацачке гранате, оружје и на хиљаде метака за аутоматско оружје, штаб и бројну документацију из које је недвосмислено утврђено вријеме формирања терористичке групе, њено чланство, организација и задаци све до плана терористичких акција и задужења које су појединци, попут вишечлане породице Мујота, чији су чланови, очигледно, били глава терористичке групе, имали да спроведу или су већ спровели.
