Данас се обиљежава Међународни дан дјечије књижевности. Званични датум установљен је 1967. године са циљем да се дјеци широм свијета пошаље порука о важности развијања љубави према књизи.
Због епидемиолошке ситуације и продужених мјера ради спречавања ширења заразе вирусом корона, Народна библиотека Соколац ове године није организовала планирани програм, у склопу којег је требало да заједно са нашим најмлађим суграђанима укажу на значај овог важног дана у области културе. Директорица ове установе Божица Јанковић подсјетила је да је 2.април уједно датум рођења Ханс Кристијана Андерсена, најпознатијег писца бајки.
-Током одрастања, дјеца би требало да имају приступ различитим књигама, како би стекли што више знања, информација, обогатили свој рјечник и менталне способности. Посебно је важно да им се од најранијих дана живота чита наглас, почевши од пјесмица, сликовница, бројалица па до дјечијих књига. Имали смо у плану да угостимо полазнике соколачког вртића, учланимо их у библиотеку и укажемо им на љубав коју књига пружа. Нажалост, због пандемије, нисмо били у прилици да то и реализујемо. Надамо се да ће ова ситуација убрзо дозволити већа окупљања, организовање манифестација и радионица, кроз које имамо могућност да што више истичемо значај читања – казала је директорица Јанковић.
Она је испричала и какав је фонд дјечије литературе у соколачкој Народној библиотеци и открила у ком узрасту дјеца почињу да показују интересовање за књиге.
-Располажемо са 9.850 наслова дјечије литературе. Узрасна доб наших читалаца креће се већ од 3–4 године, када влада интересовање за сликовнице, пјесмице и бајке. Касније их замјењују школске лектире и мало озбиљније дјечије књиге. Овом приликом подсјећам да је за дјецу у нашој библиотеци бесплатна чланарина и сигурна сам да богатим фондом можемо задовољити жеље и потребе свих малишана – додала је Јанковићева.
Поводом 2. априла, директорица Народне библиотеке Соколац издвојила је један вриједан наслов у којем би наши најмлађи суграђани могли да уживају и квалитетно испуне слободно вријеме.
-Препоручила бих им да прочитају дјело „Деца Бестрагије“, домаћег аутора Уроша Петровића. Ријеч је о живом, маштовитом роману са елементима авантуре и мистичне фантастике, који ће сигурно пробудити интересовање и машту свих читалаца – казала је директорица Јанковић и закључила да године нису препрека уколико се ужелимо да уживамо у дјечијој литератури и вратимо барем на кратко у дјетињство.
-Међународни дан дјечије књижевности није дан који је усмјерен само на дјецу која воле да читају, већ прилика за све нас да узмемо неку драгу књигу из дјетињства и присјетимо се лијепих успомена.
Није изненађујућа чињеница што је те 1967. године одлучено да за Свјетски дан дјечије књижености буде изабран датум рођења краља дјечијих писаца Ханс Кристијана Андерсена. Бајке, које нам је оставио, у себи носе бројне лекције врлина, а неке од најпознатијих су: Царево ново одијело, Мала сирена, Славуј, Сњежна краљица, Ружно паче и друге. Преведене су на више од 125 језика. Његове приче инспирисале су балете, позоришне комаде, анимиране филмове, као и акционе филмове. Ханс је умро 4. августа 1875. године у 70. години живота.
У приложеном линку присјетите се чланка „Чему нас је учио Ханс“ новинарке Бојане Марковић, који је објављен прошле године у 254. броју Соколачких новина.
