Електронски потпис (енгл. Digital Signature) је скуп података у електронском облику који су придружени или су логички повезани са другим подацима у електронском облику и који служе за идентификацију потписника и аутентичност потписаног електронског документа.
Електронски потпис представља технологију чијом се примјеном у системима електронског пословања омогућава провјера аутентичности потписника, дате поруке или документа. Аналогно својеручном потпису у стандардном пословању, електронски потпис се користи у електронском. Електронски потпис има и додатну особину да штити интегритет електронски потписане поруке.
Постоје три основне врсте електронских потписа: скенирани ручни потпис (нема правну снагу), дигитални потпис, биометријски потпис. Предност електронског потписа у односу на класичан потпис се састоји у томе што је електронски потпис гаранција и чувар аутентичности потписа јер се текст са који је он електронски везан не може мењати.
„Електронска комуникација је присутна у Пореској управи, Управи за индиректно опорезивање, комерцијалним банкама и то већ све добро функционише. Ако то све заокружимо са електронским потписом, са овом новом филозофијом коју смо научили у току прошле године, мислим да ће то много брже заживјети него што смо мислили прије мало више од годину дана“, казао је Перо Ћорић, директор Привредне коморе Републике Српске гостујући у АТВ-овом „1 на 1“.
Електронски потпис за ефикаснији рад
Електронски потпис омогућава да се све ради брже, ефикасније, мање је ходања и губљења времена. Јер, није све у новцу, већ колико сте времена и енергије утрошили да дођете до једног документа, навео је Ћорић и додао да и ФБиХ има сличне проблеме везано за увођење електронског потписа као и Република Српска.
Он је испричао и анегдоту о томе како се један инвеститор из Њемачке није могао начудити како у БиХ ништа не вриједи ако се не „удари“ печат.
Динамика живота и рада намеће увођење „електронског потписа“
„Људи су у почетку били неповјерљиви према електронском потпису, али мислим да то сада иде у једном добром правцу и да ће то веома брзо заживјети, тим прије што су комункиационе технологије су достигле велики бум, а и динамика живота и рада ће то наметати“, закључује Ћорић.