Споменко Гостић, храбри дечак из Републике Српске, преминуо је 20. марта 1993. године.
Иако само дечак од петнаестак година, млади Споменко пријављује се као добровољац у војску Републике Српске, где је коњским колима развозио војницима храну – од рова до рова.
Споменко је рођен у Добоју 14. августа 1978. године, а живео је у селу Јовићи. Рано је остао без мајке, која је изненада умрла, те је остао да живи са баком. Недуго након почетка рата и његова бака гине од гранате испаљене од стране муслимана на село Јовиће, након чека овај млади јунак остаје сироче.
У рату, као добровољни члан војске, Споменко је разносио храну српским војницима. Док је вршио свој задатак бива рањен, улетевши са коњском запрегом у минско поље. Како је сам говорио – “Све се то превазиђе”, те се и Споменко врло брзо вратио својим војним задацима.
МеТог 20. марта 1993. године, журећи кући да из пећи извади хлеб који је пекао да нахрани своје пријатеље војнике, гине на Озрену од гранате испаљене са муслиманске стране заједно са још пет српских војника.
У рату је изгубио све: породицу, дом, детињство и, на крају, живот. Саборци га памте као невероватно храброг и вредног дечака, а остаће забележено да је одбио понуду једне српске породице из Француске да га усвоји и одведе да живи са њима. Споменко је, захваљујући се, том приликом рекао: “Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овде до краја, док не дочекамо мир и слободу, а онда… видећемо.” Споменко је посмртно одликован Медаљом заслуга за народ.
Српски јуначе, нека ти је вечна слава!
