Мирослав Мика Антић, један од најомиљенијих српских песника, рођен је на данашњи дан 1932. године у Мокрину.
Како је био посебан у свему и склон хумору, поред његових песама, иза њега су остале бројне анегдоте о његовом начину живљења.
Тако је остала прича да је Мика Антић једном приликом, уместо новца, пореској управи послао песму.
У његовој пријави пореској управи писало је: “Песник и новинар Мирослав Антић ни овог јануара, када се подносе пореске пријаве, није у стању да израчуна своје прошлогодишње приходе. разлог је Антићева “вечита свађа са рачуном”, која се протеже – како он вели – још из основне школе. Једноставно, он не зна колико су му били приходи у прошлој години, а тврди да су, ипак, били такви да би требало да плати порез. Уместо новца, он је новосадској општини, односно Новом Саду, поклонио песму Пехар”.
Песма пореској управи
Пехар
Срећно ти, Нови Саде, и добри и тужни и вечни,
просто ти и мудром и лудом, и кад те псујем и славим.
Са фрушкогорским челом и мокрим уснама речним,
Са гудалима од крви и гудалима плавим
тебе, чија ми гробља и понос и заклетву крију
и кроз тамбуре плачу и звоне, и вриште, и пију, и жваћу ту црну земљу, ту траву, тај бетон и стакла,
а душа никуд одавде – никуд се није помакла.
Па сва чуђења стану у чудо што не чуди,
а нису ни кров, ни крошња, ни улице, ни људи,
већ си оно што тиња по ивицама вида,
у наборима смеха, то твоје и млечно и винско,
то заистинско твоје што се од звезда откида,
у неко подбарско вече и јутро петроварадинско
то дивно измишљено од љубави и хтења,
та кришка разочарења и кришка поверења,
тај сјај у светом оку што се и пуни и цакли.
А снови никуд одавде – никуд се нису помакли.
Срећно ти и просто граде! Сунце у чашу наточи!
Живео! Наследи од нас и срце и образ и очи!
Живео, јер иза нас ће још нови и нови доћи
и познаћеш: у њима наша те љубав дотакла,
и никуд даље одавде – никуд се није помакла.
