Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева обиљежен је данас у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Сарајеву, гдје је на спомен-обиљежју убијеној дјеци, служен парастос и положени вијенци.
Вијенце су положили српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, чланови породица убијене дјеце, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, директорка Основне школе „Свети Сава“ Данијела Мрда, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење неталих лица Милорад Којић.
Додик је рекао да 121 невини живот представља огромну тугу и изразио жаљење што многе људе који су пуцали на дјецу није стигла правда.
– Веома је важно да се окупљамо овдје на овај дан, да скренемо пажњу свима на чињеницу да је овдје страдало 121 дијете и да то никада не смије да буде заборављено. На овај дан бол која нас обузима не јењава и увијек је истог интензитета – рекао је Додик.
Којић је рекао да је ово један од начина како се треба сјећати невино страдалих жртава и да 121 страдало дијете све обавезује на то.
– Они нас обавезују да их се на овакав начин присјећамо, да опомињемо друге да морају да се баве културом сјећања и памћења. Један од примарних задатака којима се бавимо јесте да изграђујемо институционалну културу сјећања и памћења јер не смијемо да дозволимо да нас заборав однесе у другом правцу – упозорио је Којић.
Према његовим ријечима, тај други правац „може да буде то да не знамо зашта су се наши очеви и дједови борили“, или зашто су невина дјеца страдала, а то је Република Српска.
Он је подсјетио да је Сарајевско-романијска регија процентуално имала највише убијених цивила и прпадника Војске и МУП-а Републике Српске.
Којић је упозорио и на чињеницу да у посљедње вријеме долазе ружне поруке из Федерације БиХ од одређених политичких структура и кругова, а који говоре да се одређене политичке теме могу једино ријешити ратом.
– Адекватан одговор није пријетња ратом, већ управо ово што се зове култура сјећања и памћења и оно што се зове Републике Српска – поручио је Којић.
Ћосић је нагласио да 121 дијете које је страдало од дејства снајпера, граната и размјене ватре говори да је на овом продручју српски народ итекако страдао.
– Четири хиљаде погинули српских цивила и војника у одрбрани Српског Сарајева и вјековне доминантно српске територије, намеће обавезу да чувамо сјећање и да нашим новим генерацијама преносимо успомену на овај, али и сличне датуме – навео је Ћосић.
Ћосић је најавио да ће ових дана бити обиљежено и 25 година од егзодуса Срба из Сарајева, највећег помјерања једног народа послије Другог свјетског рата на тлу Европе, што, како је навео, не смије бити заборављено и умањено.
Он је рекао да је Источно Сарајево упркос свим страдањима постало средина која је једна од најпожељнијих за живот у Републици Српској.
Говорећи о недавној ослобађајућој пресуди у предмету „Годињак и остали“ за ратни злочин против цивилног становништва и против ратних заробљеника српске националности на простору Трнова, Ћосић је поручио да док год овакви злочини не буду осуђени, неће бити ни правде.
Мрда је поновила да су синоним страдања дјеце у протеклом рату ученице Основне школе „Свети Сава“ Наташа Учур и Милица Лаловић, које су на данашњи дан 1995. године убијене снајперским хицима.
– Ово је дан када се са породицама 121 страдалог дјетета на подручју Српског Сарајева окупимо како бисмо сачували од заборава сву невино страдалу дјецу у овом дјелу Републике Српске. Тежак је ово дан. Март је мјесец када се сарајавски Срби сјете свог погрома, егзодуса – нагласила је Мрда.
Мрда је истакла да ће на његовању сјећања на невино страдале жртве у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, у континуитету радити све школе са подручја Сарајевско-романијске регије.
Рада Цвијетић, која је у рату изгубила 10 чланова породице, од којих троје дјеце, рекла је да јој је свака година све тежа и тежа, а туга већа.
Обиљежавању овог датума присуствовали су и посланици у Народној скупштини Републике Српске Наташа Трифковић Кулашинац и Мирослав Вујичић, као и начелници и представници општина из састава града Источног Сарајева, те представник Амбасада Србије у БиХ.
На данашњи дан 11. марта 1995. године, за вријеме примирја, снајперским хицима убијене су ученице ОШ „Свети Сава“ Наташа Учур и Милица Лаловић које су безбрижно играле ластиш испред своје зграде у сарајевском насељу Грбавица које је тада било под српском контролом.
На списку Центра за истраживање ратних злочина, који, нажалост, још није коначан за сада се налази 121 име убијене дјеце Српског Сарајева, а на простору цијеле Републике Српске страдало их је 475.
До данас нема ниједног судског епилога или подигнуте оптужнице за било које убијено дијете у Српском Сарајеву.
Спомен-обиљежје убијеној дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године открили су 13. септембра прошле године тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик и директорка ОШ „Свети Сава“ Данијела Мрда.
На споменику су уклесани стихови пјесника Горана Врачара „Сумрак“, који су посвећени страдалој дјеци.
Споменик је изграђен на иницијативу Школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Истично Сарајево с циљем његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.
