Животни стандард у Словенији остао је од 1990. до данас најбољи међу земљама које су некад чиниле Југославију, показује видео који кружи интернетом, а приказује кретање БДП-а (бруто домаћи производ) по становнику за земље бивше Југославије – Босну и Херцеговину, Хрватску, Македонију, Црну Гору, Србију и Словенију за раздобље од 1990. до 2020. године.
С друге стране, те 1990. године БиХ се налазила на посљедњем мјесту и, нажалост, на истом том мјесту налази се и данас.
Истина, у 30-годишњем раздобљу у неколико наврата, крај деведесетих и од 2007. до 2010. године, БиХ се пењала на љествици па су се, рецимо, Црна Гора, Македонија или Србија нашле иза ње, али тај успон кратко је трајао.
У посљедњих 10 година чврсто се држимо на посљедњем мјесту љествице, пише „Вечерњи лист БиХ“.
Словенија у посљедњих 30 година чврсто држи прву позицију па се тако једина од свих бивших земаља по стандарду може успоређивати са “правом” Европом. До 1993., Хрватска се налазила на трећем мјесту, боља је била Србија, и од тада хватају заостатак за Словенијом. Чврсто држе другу позицију.
И прошлогодишњи подаци европске статистичке агенције Еуростат показују да је Босна и Херцеговина по благостању поновно на самом европском дну, раме уз раме с Албанијом.
И ранијих година ови параметри били су на сличном нивоу, што значи да се БиХ и даље не успијева поправити у односу на остале земље.
Што се тиче куповне моћи у пропорцији с бруто домаћим производом по глави становника, од БиХ једино лошије стоји Албанија, која има овај удио у висини од 31 посто европског просјека. БиХ има један посто више.
Мало испред БиХ је Сјеверна Македонија с 38 посто, затим Србија са 41 посто, Црна Гора са 50 посто те Бугарска са 53 и Турска са 61 посто европског просјека куповне моћи у односу на БДП.
Подсјећања ради, стандардна дефиниција куповне моћи каже да је то економска способност становништва да приушти куповину робе и услуга. Осим директне економске моћи, на куповну моћ утиче и инфлација. Што је већа инфлација, куповна моћ је мања, а што је инфлација мања, куповна моћ је већа.
Будући да БиХ нема значајне монетарне флуктуације, основни узрок лоше куповне моћи је сиромаштво становништва. Овај параметар је директно пропорционалан економској моћи земље и један је од најбољих индикатора степена сиромаштва становништва одређене земље.
И што се тиче потрошње БиХ је на самом европском дну, одмах иза Албаније. Наиме, потрошња у Албанији на нивоу је од 40 посто у односу на европски просјек, а БиХ је боља за два посто.
Испред БиХ је Македонија са 43 посто, слиједе Србија са 49 посто, Бугарска са 59 посто, Црна Гора са 60 посто, РХ са 66 посто те Мађарска са 67 посто.
Од земаља регије, Словенија, према Еуростату, има највиши БДП по становнику према стандарду куповне моћи, који износи 88 посто просјека ЕУ, слиједи је РХ са 65 посто, а након ње ту је и Црна Гора са 50 посто просјека ЕУ-а.
Док развијене земље имају невјероватне губитке у економији због пандемије коронавируса, у БиХ, која је у врху земаља по сиромаштву у Еуропи, посљедице ће бити катастрофалне. Процјена Свјетске банке у 2020. била је да ће око 20 посто становништва у БиХ до краја године бити испод црте сиромаштва, која износи 270 КМ за одраслу особу, што доноси драматичне бројке. Више од 706.000 бх. грађана или сваки пети живјеће у биједи.
