Центар за социјални рад је на јуче одржаном састанку формирао стручни тим за заштиту од насиља у породици и породичној заједници сачињен од представника установа и институција општине Соколац који поступају у борби против насиља. Поред представника Центра за социјални рад, чланови стручног тима су представници субјеката заштите, здравствених и образовних установа: Полицијске станице Соколац, Центра за ментално здравље Дома Здравља „Др Љубомир Ћеранић“, Специјалне болнице за психијатрију Соколац, ЈЗУ Завода за форензичку психијатрију Соколац, Средњошколског центра „Василије Острошки“ Соколац, Основне школе „Соколац“, те представника општине и Удружења грађана „Аурора“ Соколац.
Према ријечима психолога у Центру за социјални рад Соколац, Анице Поповић, циљ овог састанка био је креирање акционог плана којим би се у формалном аспекту дефинисале и уредиле смјернице поступања у борби против насиља, што подразумијева координацију и синхронизоване односе свих субјеката заштите на терену.
– Поред доношења одређених програма и пројеката којим би помогли жртвама насиља, потребно је анимирати професионалаце да у свом раду лакше дјелују, како би информисали и едуковали циљне групације, било да су то дјеца, лица са сметњима у развоју, корисници услуга или грађани, како да идентификује, препозна, и реагује на насиље, али и како да га на одговарајући начин третира. На састанку су дефинисане активности свих представника заштите и институционалних капацитета те евентуална ограничења са којима се сусрећемо у раду. Циљ овог састанка јесте креирање функционаланог тима са представницима свих субјеката заштите који дјелују на подручју општине Соколац, који ће служити у интересу свих грађана наше општине, а прије свега лица која су на било који начин, директно или индиректно изложена насиљу у различитим формама и манифестацијама. То је посебно значајно јер се то насиље најчешће не пријављује и не испољава у свом најдиректнијем облику као физичко, емоционално, сексуално насиље или насиље путем друштвених мрежа, него је оно углавном маскирано кроз различите манифестације друштвено неприхватљивог понашања са којима се ми као представници установа свакако суочавамо. То су најчешће конфликтима оптерећени разводи, девијантно, деструктивно понашање малољетника, непримјерено понашање на друштвеним мрежама, или различите хроничне, соматске, психијатријске болести. Дакле радом са таквим лицима се на директан или индиректан начин управо препознаје насиље као извор или узрок таквог личног или социјалног понашања, објаснила је Поповићева.
На састанку је било ријечи и о ризичним категоријама које су највише подложне насиљу, о важности едукације, информисања грађана, са посебним значајем улоге средстава информисања и невладиног сектора. Између осталог разговарано је о различитим програмима подршке незапосленим женама, посебно у руралним срединама, о равноправној заступљености мушкараца и жена приликом запошљавања и дефинисању приоритета у равноправности полова и оснаживању жртава насиља.
