Борац, клуб великог имена, дуге и свијетле традиције, био је и остао инспирација за све ривале у Републици Српској. Када је Куп у питању, онда је то посебна прича. У овом нокау ттакмичењу, када се састану два ривала, само за једног постоји пролаз. Због тога свака екипа у Купу има инспирацију и жељу да прође даље. Додатна инспирација су велики ривали као што је бањалучки Борац, против ко га сви желе да се доказују.
Знали су све ово у Бањалуци и са доста опреза очекивали одбрану трофеја Републике Српске. Куп је инспирисао Борчеве ривале. Али плавоцрвени су ишли из побједе у побједу (овдје је побједа, бољи укупан скор са једним ривалом). У два су сусрета побијеђена је Слога (3 : 1 и 2 : 0), са Сарајевом је одигран само један меч, побиједио је Борац 4 : 0. У полуфиналу, два дуела са Бокситом и права бура. Борац је побиједио у Милићима (1 : 0), али је дозволио изненађење у реваншу, на Градском стадиону у Бањалуци било је 1 : 0 за Боксит. Онда је услиједила права фудбалска драма.
Пенали су одлучивали финалисту. Јунак сусрета био је голман Борца Синиша Мркобрада, који је свој тим одвео у финале, гдје га је чекала екипа Јединства из Брчког која је приредила највеће изненађење. Међутим, успјех Брчака је потпуно заслужан, дјело је играча, стручног штаба и, наравно – Слободана Тешића, некада врсног фудбалера овог клуба, а касније изузетног фудбалског радника који је себе цијелог уградио у Јединство. Права вриједност Јединства виђена је у првом сусрету финала у Брчком, 29. јуна 1996. године. Брчаци су савладали (2 : 1) великог ривала. Голове су постигли Дамјановић (43) и Сарић у 85. минуту за Јединство, а Јандрић у 66. за Борац. Био је то резултат који је Јединству давао шансе за тријумф у Купу, али се Борац надао
да ће на свом терену надокнадити ту минималну предност Брчака.
Оба тима са надом су чекала 3. јул 1996. године. Стадион у Бањалуци примио је 10.000 гледалаца, углавном навијача Борца који су дошли да помогну својим љубимцима да одбране трофеј. Брчаци су успјешно одолијевали читавих 60 минута. Да све буде интересантније, одлучио је резервни фудбалер Лазар Џепина, кога је тренер Јосип Пелц
увео у игру умјесто Трнића. Био је то добар потез: Џепина је у 60. минуту као вихор прошао по лијевој страни оставивши иза себе неколико противничких играча, лијепо центрирао са корнер-линије, лопту је прихватио Јандрић и послао је у мрежу. Борац је остварио минималну побједу (1 : 0), али пошто је постигао гол у гостима (у Брчком), припао му је по други пут побједнички пехар Купа Републике Српске.
Одлучујући сусрет у Бањалуци екипе су играле у саставима:
Борац: Мркобрада, Н. Трнић, Вукеља, Зрнић, Билбија, Петреш, Секулић (Стрика), Теиновић (Тешић), Јагодић, Јандрић, П. Трнић (Џепина).
Тренер: Јосип Пелце
Јединство: Васић, Миладиновић, Милановић (Мркоњић), Зимоњић, Недељковић, Сарић, Брковић (Цвјетковић), Миловановић, Додић, Вуковић, Дамјановић.
Тренер: Данило Пајић
Играч утакмице: Оливер Јандрић (Борац)
