Свети архијерејски Сабор СПЦ на коме ће бити изабран нови патријарх биће одржан 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вjероватно ће бити одржан у крипти Храма Светог Саве, рекао је за Танјуг митриополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.
Митрополит Хризостом међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе гдје ће Сабор бити одржан бити донесена 10. фебруара.
– На сједници Синода смо расправљали о томе, пошто су епидемиолошки услови другачији него иначе – појашњава митрополит Хризостом и додаје да су могуће три локације за одржавање сабора – два мјеста у патријаршији гдје је до сада одржаван Сабор, или у крипти што би било први пут до сада.
Митрополит вјерује да ће нови патријарх бити изабран истог дана, а како објашњава, избор долази послије три мјесеца од упокојења патријарха Иринеја, како је и по уставу Цркве предвиђено.
Одржавање Сабора би се могло довести у питање, по ријечима митрополита, једино у случају погоршане здравствене ситуације што би спријечило већи број архијереја да дођу.
Подсјећа да је до 1968. тадашњи Сабор на челу са патријархом Германом донио једну измјену у Уставу да патријарха бирају само епархијски архијереји и активни викарни епископи.
Када је ријеч о процедури избора патријарха, каже, да прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље, а једну од три коверте са именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник, а чије име ће бити познато 10. фебруара.
До сада су су то били монах Антоније из манастира Троноше и отац Гаврило из манастира Лепавине када су бира бирани патријарха Павле и патријарх Иринеј.
– Црква је то учинила да би се заштитила од евентуалних утицаја страних фактора и других нецрквених фактора тадашњег режима у избору патријарха Српске православне цркве – објашњава он и наглашава да је улога патријарха у српском друштву велика јер је српски патријарх симбол јединства српске цркве која се зато и yове аутокефална.
– То има етничку димензију и сви Срби свијета припадају српском патријарху, Српски патријарх је и сомбол јединства српске цркве зато се и зове аутокефална црква – каже митрополит.
Устоличење другог или трећег дана по избору
Подсјетио је да се патријарх устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је, како каже, функционално устоличење, када и преузима све надлежности патријарха и предсједника Синода и Сабора.
На питање хоће ли нови патријарх бити устоличен и у Пећкој патријаршији како је то било уобичајно, митрополит каже да хоће.
– Устоличење ће услиједити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када – можда у септембру, октобру… – објашњава он.
Упитан да прокоментарише спекулације да постоји „лобирање“ међу владикама за избор патријарха, каже, да је чуо за то.
– То су спекулације, али сигурно је да архереји разговарају о избору новог патријарха. Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидаруру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје предлоге – наводи митроплит Хризостом.
Као занимљивост истиче да је патријарх Павле послије деветог гласања ушао као трећи кандидат у ужи избор тројице.
– Ми искажемо своју вољу, а Бог ће рећи ко ће бити – наводи он.
У избор за патријарха могу ући 30 архијереја наше цркве који имају најмање пет година епархијске службе, појашњава он и додаје да право да гласа има њих 39, јер девет нема услове за избор.
На питање да ли се себе види као кандидата за патријарха, каже: „То остављам сабору и суду божијем. Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријарашког трона док се патријарх не изабере“.
