У Балтичкој поморској бази ће 2021. године бити завршена изградња пристаништа за пријем разарача, патролних бродова, фрегата и корвета, саопштило је Министарство одбране Русије. Дужина целе конструкције ће износити три километра и обезбедиће снабдевање бродова струјом, водом и комуникацијом.

Поред Балтијска модернизација инфраструктуре морске флоте започета је и у Новоросијску и Каспијску. Према речима експерата, ремонтована база ће поједноставити деловање снага руске флоте и повећати њихове борбене способности.

Током 2021. године, Балтичка поморска база, која је дислоцирана у Калињинградској области, добиће ново пристаниште за бродове различитих класа, саопштила је прес служба Западног војног округа.

„На тај начин ће бити обезбеђено функционисање бродова током боравка у бази и омогућиће нам да бринемо о животној средини уз помоћ специјалних постројења за чишћење вода“, наводи се на сајту Министарства одбране.

Нова инфраструктура ће моћи да прима разараче, патролне бродове, фрегате и корвете.

Дужина пристаништа је око три километра. Тренутно је замењена целокупна водоводна и електрична комуникација на 16 од укупно 20 објеката.

Војска је инсталирала и апарате са могућношћу тростепеног прочишћавања отпадних вода и нову канализацију. Тренутно се ради на поправци приступних путева.

„Сваки док је сложена инжењерска конструкција, направљена уз коришћење савремених технологија и материјала, који обезбеђују потребе бродова за електричном енергијом, водом, канализацијом и комуникацијама“, каже се у извештају министарства.

„Наш ослонац“

Експерти верују да ће модернизација Балтичке морске базе побољшати услове рада морнара и експлоатацију бродова, који или стоје у луци или су усидрени како би напунили залихе.

Према информацијама Министарства одбране ова база има важну улогу у безбедности целе обале Калињинградске области и морских комуникација, које долазе издалека и повезују Русију са другим земљама.

Балтичка морска база је отворена 1. марта 1956. године. Данас су тамо размештене формације ракетних бродова и чамаца Балтичке флоте, формације бродова за заштиту воденог подручја, обални ракетни пук, борбене јединице, логистика и материјално-техничка база.

„Балтичка база је снажна тачка нашег присуства у региону, узимајући у обзир положај енклаве регије Калињинград и ескалацију војно-политичке ситуације од стране НАТО-а. Наравно, Русија предузима мере да је ојача“, рекао је у разговору за „РТ“ војни експерт Јуриј Кнутов.

Тренутно се ради и на изградњи базе у Каспијску. План је да се опреми савременим системима инжењеринга, навигационо-хидрографском и материјално-техничком подршком и нова поморска база у Дагестану.

У Каспијску је 2018. године, у најкраћем року, била завршена прва етапа изградње пристаништа, ремонт касарне и мензе како би се у њу сместио батаљон маринаца.

У луци у Дагестану започета је изградња пристаништа, хидрауличних конструкција, сервисних објеката за бродове, као и зграда за смештај војног особља.

„Радови се настављају, праве се читави комплекси за посебне целине флотиле, подижу се читави блокови стамбених зграда и развија обална инфраструктура. У наредним годинама овде ће се појавити поморска база која може да одговори најсавременијим захтевима“, каже се на сајту ГВСУ број четири, који реализује пројекат Каспијске базе.

У Каспијску је крајем децембра 2020. године завршена изградња северног и јужног лукобрана.

„У току су планирани грађевински и монтажни радови на новом седишту флотиле. У Махачкали је изграђен модеран стамбени комплекс за морнаре и њихове породице. Нове зграде од девет спратова пројектоване су узимајући у обзир климатске услове и високу сеизмичку активност у региону“, изјавила је раније прес служба Јужног војног округа.

Експерти сматрају да премештање седишта, људи и средстава у Дагестан зависи од објективних околности. После распада СССР-а Каспијска флотила је размештена у Астрахањ, иако је то била незгодна локација.

Главни проблем је неповољни географски положај Астрахања. Осим тога, северни део Каспијског мора често се леди зими. Премештање флоте у Дагестан решава ове проблеме.

„Одлука Министарства одбране да се из Астрахања пређе у Дагестан је била очекивана. Без обзира што је Каспијско море безопасан регион, Русија би требало да држи своје снаге и јужније због веће оперативности. На пример, операција у Сирији је показала, да се Каспијско море може користити за лансирање крстарећих ракета на удаљене објекте“, рекао је Кнутов.

Још један пројекат модернизације инфраструктуре руске морнарице је обнова морнаричке базе Новоросијск, која је пристаниште за дизел-електричне подморнице пројекта 636.3 и корвете пројекта 22160 Црноморске флоте.

Војни стручњаци су последњих година изградили техничку зону у заливу Темешка, како би обезбедили базу подморница, зграду штаба, складишта са резервним деловима, електрану, хостел за особље и комплекс за обуку рониоце у било које доба године.

Најважнији објекат је источни мол, који чува унутрашњост Темешког залива од олује. Његова дужина је 1.600 метара и задржава таласе висине до пет метара и може да одоли земљотресу од девет степени.

Кнутов сматра да упркос уласку Крима у састав Русије, база Новоросијск није изгубила значај за Црноморску флоту. Залив Темешка може да се користи као резервна лука за бродове смештене у Севастопољу.

„Модернизација поморских база је скоро у свим флотама. Инфраструктура поморских базних тачака ће побољшати животне услове морнара, као и квалитетан смештај за бродове новог типа, где ће се вршити одржавање и поправке“, рекао је Кнутов.

Главни уредник листа „Национална одбрана“ Игор Коротченко је изјавио, да су савремене морске базе основа за добро одржавање и ефикасну употребу поморских снага. Додао је и да развијена обална инфраструктура помаже дужем веку бродова.

„Свака поморска база омогућава успешно управљање флотама. Обнову руске морнарице требало би да прати модернизација инфраструктуре. Управо се то и дешава. Радови које видимо у Балтијску, Новоросијску, Каспијску и другим базама су ефикасне мере“, подвукао је Коротченко.