Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је да у овој години више од 200 милиона КМ потенцијалних средстава може бити ангажовано у пољопривреди Српске и да је циљ што више средстава усмјерити у капиталне инвестиције.
Пашалић је истакао да аграрни буџет за ову годину износи 75 милиона КМ и непромијењен је у односу на прошлу.
– То су средства на позицији Агенције за аграрна плаћања која се пласирају у пољопривреду у виду одређених грантова, подстицаја, суфинансирања. Али, то нису једина буџетска средства намијењена пољопривреди или заштити пољопривредних добара – рекао је Пашалић у интервјуу Срни.
Он је појаснио да у оквиру овог министарства на другим ставкама постоје, такође, значајна милионска средства, те да су ту још и бројни међународни пројекти.
– Када говоримо само о учешћу буџета, онда говоримо о износу од 100 до 150 милиона КМ на годишњем нивоу. Ако ту уврстимо још и кредитна средства, као и средства Инвестиционо-развојне банке, онда говоримо о преко 200 милиона КМ потенцијалних средстава која би могли ангажовати у овој години – прецизирао је Пашалић.
Он је рекао да увијек постоји тежња да се повећа буџет, али да се морају уважавати и одређене околности, због чега се мора приступити разумном планирању буџета.
Пашалић је најавио да ће у јануару, евентуално у фебруару бити донесени нови план и правилник о томе како ће се средства трошити.
Међу улагањима Министарства у овој години, он је навео подршку производњи млијека јер је видљив значај раста откупа тог пољопривредног производа, чија ће откупна вриједност у 2021. бити око 126 милиона литара.
Пашалић је оцијенио као добру пољопривредну производњу у прошлој години, која је била тешка са аспекта пандемије вируса корона.
– Имали смо успјешну годину и одавно нисмо произвели толико велике количине пољопривредних биљних и анималних производа, а добра је и ситуација са озимим усјевима – рекао је Пашалић.
ЗНАЧАЈНО ДА БУДУ УСВОЈЕНИ ЗАКОНИ О ПОДСТИЦАЈИМА И ПОЉОПРИВРЕДИ
Пашалић је рекао да раније најављивано доношење закона о подстицајима и закона о пољопривреди није реализовано због објективних разлога, будући да Народна скупштина Српске у прошлој години, због пандемије, није имала динамичан рад као у претходним периодима.
– Стратешко нам је и питање развоја руралних подручја, на шта ћемо, уз доношење ова два законска акта, усмјерити значајну енергију у наредном периоду – истакао је Пашалић.
Он је навео да су раније донесене корекције на закон о шумама показале позитивне ефекте, уз најаву да ће се радити и на корекцији закона из области водопривреде, прије свега Закона о водама.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић најавио је велике инвестиционе циклусе када је ријеч о водопривредним објектима, наводећи да на прољеће на подручју Бијељине креће изградња прве дионице Дринског насипа, који је веома значајан за то подручје, на дијелу од преко два километра.
Према његовим ријечима, долазе нова средства од 19 милиона евра која ће бити утрошена у рад на водопривредним објектима не само на подручју Бијељине, већ и Модриче, Добоја и Зворника.
– У области шумарства, наша тежња је да активније приступимо кориштењу биомасе у шумама, која сада пропада у нашим шумама, а може обезбиједити додатне приходе и неке акте у том смислу већ припремамо – рекао је Пашалић.
ЗАШТИТА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Пашалић је нагласио да у први план треба ставити домаћег произвођача и домаћу пољопривредну производњу.
Он сматра да се на сваки начин мора помоћи пољопривредним произвођачима јер нема смисла плаћати оно што је произведено у иностранству, када постоје услови да се то исто производи у Српској.
– Српска нема надлежност да се бави спољнотрговинским пословањем, али то нам не даје комоцију да се тиме не бавимо и да кажемо како то није наш посао. Активно учествујемо у разговорима са надлежним министарством у Савјету министара и знам да код њих постоји спремност да се помогне пољопривреди, али и да се морају поштовати потписани међународни уговори – рекао је Пашалић.
Он је истакао да је значајније тражити компромис унутар БиХ у смислу боље комуникације домаћих пољопривредних произвођача и прехрамбене индустрије, гдје има много неразумијевања и различитих мишљења, али да једни без других не могу.
