Некадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић изјавио је за Срну да је Српска неоспорна и међународно дефинисана уставна чињеница у дејтонском уређењу БиХ, те да не постоји нико ко може да спори да је 9. јануар дан када је историјски успостављена Република.
Чавић је, поводом Дана Републике, поручио да ће Српска обиљежавати овај датум без обзира на било чије слагање или неслагање, јер је, како је навео, Република Српска прије свега израз једног од три конститутивна народа – српског народа у БиХ.
Чавић је подсјетио да од самог настанка Републике Српске постоји њено оспоравање од оних, који заједно са Србима, као конститутивним народом, чине БиХ.
Он је додао и да су прије двадесетак година многи били скептичнни да ће Република Српска уопште опстати као суверени дио БиХ са својим уставно дефинисаним и аутентичним правима одређеним у Анексу четири, односно Уставу БиХ.
– Али, без обзира на то, и ове и свих сљедећих година, Дан Републике Српске ће се славити у Републици Српској без обзира да ли се то некоме свиђа или не. То није ствар свиђања или несвиђања, него ствар историјских чињеница и ми од тога нећемо одустати. Не видим ниједну политичку структуру у Републици Српској која има другачије мишљење када је у питању Дан Републике – рекао је Чавић.
Чавић је напоменуо да се, осим свих политичких квалификација, ове године Дан Републике обиљежава и у посебном окружењу глобалне пандемије.
– То ограничава наше могућности да и ове године манифестујемо Дан Републике на начин како то желимо – из срца и са поносом – истакао је Чавић.
Говорећи о константним притисцима на Републику Српску, Чавић је нагласио да постоје турбуленције на међународно политичкој сцени које су у овом тренутку невидљиве са становишта опште борбе против вируса корона.
Чавић је навео да се увелико говори и о промјенама које прије свега доноси најављена промјена у Канцеларији високог представника у БиХ, подсјећајући да је према одлуци Управног одбора Савјета за спровођење мира из 2006. године Валентин Инцко требало да буде особа која ће ту канцеларију да затвори.
– Та одлука се од 2007. године одгађа, али она никад није опозвана. Могуће је да ће се преко ОХР-а покушати интервенисати на уставно правни систем, на начин како је то некад рађено правним насиљем, наметнутим одлукама и слично – рекао је Чавић.
Међутим, тврди Чавић, не треба заборавити да је још 2006. године Венецијанска комисија у мишљењу о уставно-правној ситуацији у БиХ, између осталог, у другом дијелу навела да и високи представник, дјелујући у БиХ, такође крши људска права наметањем одлука на које нема права жалбе.
– У том смислу тај број одлука је драматично смањен и у потпуности нестао и не вјерујем да било ко може, доласком на ту функцију, негирати чињеницу да је чак Венецијанска комисија дала квалификације о таквом начину дјеловања високог представника у БиХ, дакле супротно Европској конвенцији о људским правима и општим слободама – објаснио је Чавић.
Чавић је навео да, према Дејтонском мировном споразуму, Република Српска, као дио БиХ, заузима 49 одсто територије и има суверене облике извршне, законодавне и судске власти, што јој даје карактер државности на њеној територији, те да има једну трећину управљачких права над БиХ.
– Република Српска неће моћи бити закинута за све оно што јој је Дејтоном додијељено. Међутим, и даље ће Срби, као политички представници једног конститутивног народа, Дејтонски мировни споразум квалификовати као међународно стечено право, док ће бошњачки представници и даље то квалификовати као међународно стечену неправду – објаснио је Чавић.
Чавић је додао да Хрвати у БиХ само из једног разлога квалификују Дејтон као међународно стечену неправду, а то је непостојање трећег ентитета.
– На тим политичким основама сво постдејтонско вријеме траје политичко трвење у БиХ и не видим да ће се оно у ближем времену промијенити, јер се није промијенила политичка парадигма, прије свега Бошњака у овој земљи – истакао је Чавић.
За њих је, нажалост, сматра Чавић, Република Српска представља сметња постојању БиХ.
– С друге стране, то аутоматски ствара одговор да је Републици Српској и њеном постојању сметња управо постојање БиХ. Све док траје страх једних од других, који подгријава прије свега бошњачка политика у БиХ, овдје ће ствари ићи споро, лоше и тешко и то је нешто на шта треба да се навикнемо – додао је Чавић.
Према његовим ријечима, Српска нема потребе да исказује незадовољство својим статусом унутар БиХ све док је он у оквиру дејтонских рјешења.
– Имамо снажне инструменте и на нивоу БиХ, посебно на нивоу Републике Српске да заштитимо сваку своју аутентичну, суверену и национално битну одлуку – закључио је Чавић.
Српски посланици прогласили су 9. јануара 1992. године Српску Републику БиХ, која ће касније бити именована као Република Српска, као одговор на намјеру Муслимана и Хрвата да се издвоје из Југославије, те као реакцију на стално прегласавање Срба на свим нивоима у БиХ.
Скупштина српског народа прогласила је стварање данашње Републике Српске прије било каквих међунационалних сукоба и прије почетка грађанског рата у БиХ.
