Српска православна црква и њени верници славе данас празник посвећен Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа.
Зато се празнује други дан по Христовом рођењу. Иако постоје многи празници посвећени Пресветој Богородици, овај јединствени празник се зове даном Сабора (сабрања) Пресвете Богородице. Сабором се назива зато што се тог дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.
Пресвета Богородица Марија је, рађањем Господа Исуса Христа од Ње, највише послужила нашем спасењу и спасењу целога света и све твари. Зато и приличи, и доликује, и достојно је изузетно празновати Њу увек, а поготову одмах сутрадан по Рођењу Христову, као Мајку Богородитељку Христа Бога и Спаса нашег.
Јер, слика Мајке са Дететом на рукама постала је и заувек остала главна, најдубља и најрадоснија слика наше вере.
Овај дан је у народу познат и као Божији дан. Наиме, на други дан после великих празника Црква се увек сећа главних учесника догађаја који се славио првога дана празника.
Бројни су и народни обичаји који прате дане око Божића.
За три дана око Божића, кућа се не чисти. Изузетак су куће које славе Шћепандан као своју Крсну славу. У Поповом пољу, домаћин куће, на овај дан, даје чобанину главу печенице коју овај носи са собом на пашу. Кад је поједе, натакне је на јасенову грану, да је живина не може дохватити и кљуцати.
У другим крајевима, глава се чува до Василице. На овај дан се не секу кости, а људи се обраћају један другоме са: “Помоз’ Бог, Радоване.” На овај дан, који је други дан Божића, обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу.
Трећег дана Божића, СПЦ слави Светог архиђакона Стефана.
СПЦ Божић слави три дана, те су у црквеном календару 7. 8. и 9. јануар обележени црквеним словом.
