Директор „Аутопутева“ Душан Топић изјавио је да би до половине наредне године требало да буде потписан уговор о финансирању, пројектовању и изградњи ауто-пута од Вукосавља до Раче, што отвара могућност да те дионице буду изграђене до 2025. године, како је и планирано.
Топић је подсјетио да је на јавни позив за изградњу ауто-пута, подијељеног у три лота, достављено десет пријава, те да је интерес показало седам кинеских, двије турске и једна турско-кинеска компанија. Напоменуо је да је процијењена вриједност пројекта 1,35 милијарди КМ.
„У току је преглед пријава и до краја године би требало да позовемо квалификоване компаније на преговоре, такозвани такмичарски дијалог у складу са Законом о јавним набавкама. То ће потрајати наредних пет, шест мјесеци“, рекао је Топић у интервјуу Срни.
Поред десет поменутих компанија, Топић је навео да се ушло у преговоре са америчком компанијом „Бехтел“, која наступа заједно са турском компанијом „Енка“, а које финансијски прате америчка и енглеска агенција за финансирање извоза – ДФЦ и УКФ.
„Осим тога, још чекамо конкретне инструкције Србије о томе како планирају да пласирају 100 милиона евра, које је предсједник Србије Александар Вучић најавио у неколико наврата за изградњу ауто-пута од Раче до Бијељине и да ли ће то бити циљано за ту дионицу“, напоменуо је Топић.
Кад је ријеч о поменутом аранжману са Србијом, Топић је навео да је још нејасно да ли ће Република Српска бирати извођача или ће то бити анекс уговора који је Србија потписала са турском компанијом, којим се турским средствима финансира изградња 18 километара ауто-пута Кузмин-Рача и изградња заједничког моста преко Саве у Рачи.
„Да би имали континуитет од Бањалуке до Србије недостаје да се изгради дионица од Добоја, односно Јоховца до Вукосавља. То је дио коридора `пет це` дужине 35 километара. Ту смо у преговорима са Европском инвестиционом банком /ЕИБ/, јер је Коридор Цет це њихов приоритет и ту они дају најповољније кредитне услове, те до 20 одсто грант средстава Европске комисије“, објаснио је Топић.
Топић је додао да експерти ЕИБ-а тренутно прегледају документацију, а да би у марту требало да буде расписан тендер, како би до краја године почела градња, иако се радови у пуном капацитету очекују с почетком грађевинске сезоне 2022. године.
„Преостали дио коридора је у изградњи. То је дионица од Товире до Костајнице, која се гради од средине 2019. године, док је дионица од Костајнице до Путниковог брда и ентитетске границе, такозвана обилазница око Добоја у фази тендерисања“, рекао је Топић.
Он је објаснио да је било планирано да се градња ове дионице уговори до краја године, али да то није било могуће, јер је Европска банка за обнову и развој прешла на електронски начин тендерисања.
„Сав тај посао биће завршен до марта, тако да ћемо почетком прољећа кренути са радовима“, додао је Топић.
Он је подсјетио да је Европска банка за обнову и развој /ЕБРД/ за први дионицу од Товире до Костајнице одобрила кредит у износу од 70 милиона евра, који прати и грант Европске комисије преко Инвестиционог фонда за западни Балкан /WБИФ/ у износу од око 14 милиона КМ.
За другу дионицу банка је одобрила 150 милиона евра, а као и првом случају, на располагању су и грант средства у висини од 20 одсто од одобреног кредита.
Извођач радова на првој дионици је конзорцијум, који чине компаније „Интеграл инжењениг“ из Лакташа и „Гранит“ из Скопља.
Кад је ријеч о брзим путевима, Топић је истакао да у планове „Аутопутева“ улази нова дионица Приједор-Козарска Дубица-Доња Градина.
Топић је рекао да је у току припремна фаза, односно почетак израде планске и пројектне документације, те да би на прољеће требало да се распише тендер за избор кунсултанта пројектанта, који би кренуо са израдом документације за ову дионицу.
„То је дио пројекта ауто-пута Бањалука-Приједор-Нови Град, гдје уговор са кинеском компанијом подразумијева изградњу ауто-пута од Бањалуке до Приједора, те паралелно израду пројектне докуметације за брзе путеве Приједор-Нови Град и Приједор-Козарска Дубица“, објаснио је Топић.
Он је додао да је пут од Приједора до Козарска Дубице приоритет, јер је у питању стари сеоски пут, који је прошириван и асфалтиран, али ниједна кривина није исправљена, док постојећи пут према Новом Граду задовољава тренутне потребе, те ће се након изградње ауто-пута Бањалука-Приједор видјети да ли је потребно на тој дионици градити ауто-пут или брзи пут.
„Познато је да је раније урађена пројекта документација за брзи пут од Сарајева према Вишеграду, али да се тај пројекат показао као скуп и чека иницијативу Србије или евентуално Турске, која је и покренула причу о прстену, односно двије везе Београда и Сарајева“, истакао је Топић.
У овој години, додао је Топић, урађен је генерални пројекат за брзи пут Соколац-Бијељина, али да је почетак радова на дугом штапу, јер је то, такође, изузетно скуп пројекат.
Топић је подсјетио да „Аутопутеви“ имају два активна градилишта – мост код Градишке и Коридор „пет це“, те да се може говорити и о трећем градилишту, а то је изградња моста на Сави у Рачи, чији је инвеститор Србија, гдје радови теку задовољавајуће.
„На терену се види да радови добро напредују на свим пројектима. Петља у Јоховцу је добила свој облик, мост преко Босне ће врло брзо бити отворен за интерни саобраћај, док је код моста у Рачи уграђен огроман посао“, напоменуо је Топић.
Он је додао да за девет година кориштења ауто-путева у Српској није било ниједне теже саобраћајне несреће, да је било лакше повријеђених, али да су то углавном биле саобраћајне незгоде које су се десиле због неприлагођене брзине.
Топић је навео да је пандемија утицала и на смањење броја, углавном путничких возила, на ауто-путевима, те да очекује да ће се са опоравком привреде и отварањем моста на Сави код Градишке број возила повећати.
Топић је додао да је остварени приход од наплате путарине у 11 мјесеци ове године готово 17 милиона КМ, а да је од јануара до краја новембра аутопутевима у Републици Српској прошло близу три милиона возила.
