Некадашња надалеко позната туристичка дестинација Борике код Рогатице, у које се и љети и зими радо долазило, а након одласка са задовољством поново враћало, посљедњих година доживјеле су прави колапс.
Нестале су са свих туристичких мапа и о њима се више не прича. Нема их ни на локалном ни на ширем плану. Занимљиво, чуде се Боричани, да је пустош дошла када се најмање очекивало. Прије свега питају се како није опстао хотел “Борике”, који је отворен давне 1974. године, а потпуно реновиран у периоду од 2012. до 2013. године уз инвестицију већу од 300.000 марака.
Тада је хотел прекривен лименим кровом боје околних стољетних борова, реконструисано је улазно степениште уз изградњу стазе за инвалиде, постављена надстрешница и учињено низ других иновација у унутрашњем дијелу хотела. Објекат се састоји од пет трокреветних и девет двокреветних соба, уз апартман и ресторан, чији је капацитет 100 мјеста. Ту је и ловачка соба и сала за пословне састанке, велика тераса и неограничен паркинг простор у ближој и даљој околини хотела.
Ипак, све је то џаба, са сјетом причају Боричани. Хотел је затворен и без туриста који су некада, посебно у зимском периоду, тражили мјесто више на које се чекало данима. Јер, поред свих љепота Борике на надморској висини од 1.000 метара су одувијек важиле као ваздушна бања за коју се тврдило да побољшава крвну слику за само неколико дана боравка и шетње кроз прекрасне пејзаже. Уз све то, ова дестинација је надомак Сарајева и Јахорине, надомак Вишеграда и његових знаменитости, на једној страни, и Старог Брода на другој страни са којим су повезане новим путем преко Старогорских стијена, кога је изградило Шумско газдинство “Сјемећ”.
Давало је то наставак свијетле перспективе и не само Борикама него и цијелом овом крају и цијелој општини Рогатица.
– “Фелер” је у три приватизације, које су све гора од горе. Тренутно се не зна ни ко је титулар хотела. Једни кажу Младен Стојановић из Бањалуке и Милорад Пикула из Невесиња, а други ДОО “XXX” Зорана Шљивића из Мокрог код Пала. Има наводно и трећи, изгледа и главни кредитор реконструкције?! Ко је да је хотелу на Борикама се не пише добро. “Плаче” за гостима, али и помало пропада – причају, готово углас, мјештани овог краја.
Додају да нема арматура на којим су биле спољне бочне свјетиљке. Како је у унутрашњости не зна се, јер се не може видјети од јаких непрозирних завјеса на прозорима, рече један Боричанин, који замоли да му се име не наводи.
Занимљиво је, рече овај Боричанин, каква је судбина седла које је уз отварање хотела “Борике” поклонио тадашњи предсједник Савезног извршног вијећа бивше СФРЈ и рогатички зет, Џемал Биједић. Старији Рогатичани сјећају се да је он волио доћи у Рогатицу и посебно на Борике гдје је имао великог пријатеља, познатог домаћина-сељака, Јована Балчака из села Блажијевићи. “Тукла” би се помало ракија крушка уз борички кајмак и кромпир, а неријетко “пало” би и по које јагње Јованово. Као рогатички зет Џема, како су га звали сви који су га познавали и цијенили, био је идејни зачетник и ктитор изградње боричког хотела. Отуда и поклон седло кога је уз једну посјету Либији добио од бившег и сада покојног предсједника Муамера ел Гадафија као уздарје за поклоњеног коња арапске пасмине “Саабих” који је рођен и одрастао у ергели на Борикама.
Седло је уникатно, урађено је од коже и чохе везене срмом. Посљедњих дана рада хотела било је у добром стању. Чувано је као реликт из генерације у генерацију радника хотела. Оку посјетилаца хотела и других знатижељника било је доступно у централном дијелу ресторана. Сада, истина, додаје овај Боричанин, седло скривено од погледа и не значи много.
– Послије готово 100 година, нестала је и ергела, па нека нема и седла које би само будило носталгију на некадашња времена – са сјетом казује мјештанин.
Пјесме и филмови
Многе познате личности посјећивале су Борике, а посебно су одушевиле Лепу Брену, Здравка Чолића, као и чланова “Бијелог дугмета”, који су заједно са пјесником Душком Трифуновићем посјетили чувени бисер природе.
Позната пјесма “Пожурите коњи моји”, настала је на Борикама.
Тромјесечни боравак “Бијелог дугмета” остао је у пријатном сјећању свих житеља боричког краја и посебно особља хотела. Остало је задовољство кога су пренијели на нове генерације.
