Спелеолошко-еколошко друштво „Орловача“ ради активно три године на заштити природних добара на подручју општине Пале, а ове године са посебним акцентом на каменом мосту и Паљанској Миљацки, рекао је Срни предсједник овог друштва Младен Самарџић.
Самарџић је подсјетио да се у општини Пале налазе бројне природне појаве које су биле под заштитом у СФРЈ, а које су представљале и туристичке, али и објекте за разна геолошка истраживања.
– Један од таквих је и прераст – камени мост који се налази у кањону Паљанске Миљацке и представља стијенски лук, односно стијенску формацију у којој се лук формирао утицајем вјетра и воде – навео је Самарџић.
Он је истакао да, осим природног, камени мост има и велики туристички значај и један је од значајнијих ресурса које треба заштитити.
Самарџић је додао да постоји и слика непознатог аутора овог природног феномена, која датира из 1785. године, те камени мост има и историјски значај.
Он је рекао да су чланови Спелеолошко-еколошког друштва „Орловача“ у сарадњи са Архус центром за информисање и учешће јавности у области животне средине у БиХ покренули иницијативу за заштиту овог природог феномена, у оквиру пројекта „Мисли о природи“.
– Први кораци које је неопходно да се ураде јесте маркирање стазе и постављање инфо-табли, а за реализацију тог пројекта потребно је 500 КМ за куповину материјала и израду табли – навео је Самарџић.
Према његовим ријечима, неопходно је да се ураде двије табле, и то једна на самом локалитету гдје се налази прераст, а друга на полазној тачки /Станица Пале/ са подацима о неопходној опреми и локалитету који треба заштитити.
Самарџић је навео да је, осим о овом пројекту, разговарано и о могућем уређењу и покретању иницијативе за заштиту извора Паљанске Миљацке, која је један од примарних циљева јер се уз њен цијели ток, од извора до мјеста Довлићи, налази и неколико депонија.
Према његовим ријечима, најљепши дио Миљацке, осим њеног изворишта, јесте кањон који се протеже од Станице Пале до Довлића, гдје се састају Мокрањска и Паљанска Миљацка, паралелно уз некадашњу трасу ускотрачне пруге Сарајево-Пале.
– До овог природног, стијенског феномена долази се из правца насеља Станица Пале кроз тунеле и трасом пруге. Наставићемо и даље сарађивати и радити на додатним пројектима што се тиче општине Пале и Архус центра – навео је Самарџић, који је и стручни сарадник за природна и културна добра општине Пале.
Самарџић је поручио да су, за развој туризма, Палама непходни овакви пројекти. „Природа није дио нас, већ смо ми дио ње“, додао је он.
Пећина на извору Mокрањске Mиљацке – за развој авантуристичког туризма
Недалеко од Пала у Кадином Селу налази се пећина на извору Мокрањске Миљацке, која би ускоро требала бити проглашена природним добром локалне заједнице.
Самарџић каже да су их у октобру посјетили чланови Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа како би овај спелеолошки објекат заштитили и прогласили спомеником природе.
Пећина Извор Мокрањске Миљацке биће уврштена у туристичку понуду спелеолошког комплекса „Пећина Орловача“ од наредне године.
– Због велике количине воде на самомом улазу у пећину, захтијева се употреба чамаца и посебне опреме – објаснио је Самарџић.
Пећина, осим ходника, тјеснаца и пролаза, обилује и великим просторијама, чија дужина износи 6.905 метара и погодна је за развој авантуристичког туризма.
Самарџић је додао да паљанска општина и начелник подржавају све иницијативе и активности чији је циљ промоција општине и привлачења већег броја туриста како би посјетили природне љепоте са којима Пале располажу.